СТАТУС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ – САМО У СКЛАДУ СА РЕЗОЛУЦИЈОМ СБ УН 1244

Проблем статуса српске покрајине Косово и Матохија остаје нерешен без обзира на бриселски тзв. споразум. Мирно и трајно решење биће могуће уколико се обезбеди пуно поштовање и примена резолуције Савета безбедности УН 1244 (1999) и Устава Србије којима се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије. Улога Савета безбедности у обезбеђивању праведног и трајног решења не може се заменити улогом ни једне регионалне организације, била то Европска унија, НАТО, или нека друга. Уједињене нације су једина легитимна међународна заједница, све друге су самопрокламоване и нелегитимне. Тешко је данас замислити решење било којег проблема у Европи без учешћа Русије, поготову је то немогуће, против интереса Русије. Политика САД, да се притисцима на Србију, решавање проблема статуса Косова и Метохије, измести из Савета безбедности, као једино надлежног органа, и формално стави у под окриље ЕУ, фактички у руке САД, ВБ и Немачке, тешко да може издржати пробу времена. Верујем да ће будућност показати да је то била лоша процена и велика грешка - опција штетна не само за Србију, већ и за Европу.
Ово су неке од теза из уводног излагања Живадина Јовановића на редовној годишњој скупштини Београдског форума за свет равноправних, одржаној 14. децембра 2013. у Београду.

Јовановић је нагласио да, уколико је агресија НАТО против Србије (СРЈ) 1999. била тачка преокрета ка војном интгервенционизму кршењем Повеље УН и основних принципа међународних односа на глобалном плану, онда новији развој око Сирије, Ирана и Украјине, уз специфичности и разлике, представља тачку преокрета у ка мултиполаризацији у глобалним светским односима. Мултиполаризација у глобалним односима је значајан процес због тога што укида монопол једне силе и отвара простор за поштовање основних принципа међународног права и за демократизацију међународних односа. Истицање великог значаја мултиполаризације не сме да води закључку да је нови позитивни квалитет у међународним односима аутоматски загарантован. Зато је пред свим мирољубивим снагама задатак да интензивирају повезивање и координацију својих активности у борби за владавину права, поштовање основних принципа међународних односа, у првом реду, принципа суверене равноправности народа и држава, и за демократизацију међународних односа.

Он је даље, нагласио да је светска економска криза директно погодила, у првом реду, најразвијеније, привилеговане земље света, а потом друге земље. Оне земље западне хемисфере које су суочене са опасношћу да изгубе своје пшривилегије у међународним односима, свакако их се неће лако одрећи. Као што видимо, оне на све начине настоје да последице кризе коју су саме изазвале, превале на плећа мање развијених и војно слабијих земаља које су богате залихама енергената, стратешких материјала или које се налазе на важним геостратешким подручјима. НАТО је челична песница привилегованих држава Запада, односно, њиховог мултинационалног корпоративног капитала.
Свет данас је ботно измењен у односу на свет 90-тих година прошлог века. Кина, Русија, Индија, цела Јужна Америка, многе друге земље и региони света, у дужем периоду, бележебржи економски раст него водће земље Запада. Тај тренд се незадрживо наставља мењајући саме основе раније важеће расподеле глобалне економске, политичке и војне моћи. Постало је јасно да се ове земље, од којих су неке већ постале незаобилазни играчи на светској сцени, више не мире са хијерархијом и месијанством у светским односима, са грубим мешањем у унутрашње послове и са војним интервенционизмом који угрожава њихове интересе.
Према томе, употреба војне силе, глобализација војног интервенционизма ради контроле и подчињавања других земаља и њихових богатстава, дакле, ради очувања привилегованог положаја, сваким даном наилази на све јасније и снажније противљење. Свет је дошао до тачке после које ће – или наћи миран начин заустављања империјалног војног интервенционизма у корист финансијског и војно-индустријског корпоративног капитала, или ће се суочити са опасношћу глобалне конфронтације.

Годишњој скупштини Београдског форума присуствовали су чланови и пријатељи Форума, међу којима су били генерални секретар Светског савета за мир, са седиштем у Атини, Ираклис Тсавдаридис, Владика бачки, господин Иринеј Буловић, дипломатски представници више пријатељских земаља акредитовани у Београду, представници већег броја независних, нестраначких удружења из Србије и српског расејања, представници удружења студената Беопградског и Универзитета у Бања Луци, представници више удружења са Косова и Метохије и други.