Живадин Јовановић, председник Београдског форума ѕа свет равноправнх
Поводом 16. година од потписиваља Дејтонско-париског споразума у Паризу
Тезе из интервјуа телевизији „Ал Џазира“, Сарајево
датог 14. децембра 2011.

Дејтонско-париски споразум је компромис који има историјски значај не само по томе што је њиме окончан вишегодишњи грађански рат у Босни и Херцеговини, већ и зато што он представља трајну основу мира, стабилности и развоја у Босни и Херцеговини.
Његову суштину представља гарантовање равноправности два ентитета и три конститутивна народа, принцип консенсуса на нивоу БиХ, расподела надлежности између БиХ и ентитета и територијално разграничење у пропорцији 51:49. Покушаји мењања тих суштинских елемената носило би непредвидиве опасности јер су то основе мира и стабилности.

Пошто је било речи о наводној опасности од сепаратизма, морам рећи да је процес током ових 16 година непрекидно ишао у правцу одузимања надлежности од ентитета и њиховог концентрисања у Сарајеву, а не обратно ка ентитету. Перспектива није у сепаратизмима, али још мање у унитаризму који се запажа.
Зе мене представља изненађење да су политички фактори у Босни и Херцеговини топлико окренути ка страним факторима, да их чак призивају да се 16 година после, мешају у решавање унутрашњих проблема. То није начин решавања. Уместо тога, било би много боље да се унутрашњи политички фактори БиХ окрену себи и да дијалогом дођу до конкретних компромиса.
Изненађен сам да саговорници иду толико далеко уназад да чепркају о чему се разговарало уочи Дејтона и у самом Дејтону. Није јасно шта је сврха. Дејтонско-париски споразум је историјско трајно решење, потписано и ратификовано, опасно је доводити у питање његове основне постулате. Сада се чак каже и то да је наводно у Дејтону било и предлога за другачијом територијалном пропорцијом, да Федерацији припадне више од 51 одсто. Ако се то помиње ради коришћења као „аргумената“ за покретање чак и другачије територијалне расподеле, онда је то, по мом мишљењу, врло опасно.
Говорим у лично име и као председник Београдског форума за свет равноправних, не тумачим званичне ставове Београда, још мање Републике Српске. Али, ако има проблема, као што чујемо, од превелике бирократије, од нефункционалности државног апарата, треба утврдити где се јављају, у којим деловима и тамо их решавати. За то нису потребне измене основних поставки Дејтонско-париског споразума.
Што се тиче потребе за успостављањем трећег ентитета, која је поменута у емисији, учинио бих грешку када би се ближе у то упуштао. Могу рећи толико да је то легитимно унутрашње питање Федерације БиХ и да га у тим оквирима треба решити.
На питање ТВ вопдитељке да ли подржава реформу новог политичког уређења БиХ по принципи „један човек, један глас“, Јовановић се вратио на почетни став и оцену да стабилност и развој БиХ зависе од поштовања основних одредби Дејтонско-париског споразума, а то су, равноправност три конститутивна народа и два ентитета, консенсус и утврђено територијално разграничење.

Живадин Јовановић