Београдски форум за свет равноправних изражава најдубљу забринутост због  судбине српског народа на Косову и Метохији и посебно због угрожавања слободе и безбедности Срба у северним деловима Покрајине. Опасности које се данас надвијају над животом и опстанком српског народа резултат су вишедеценијске стратегије водећих чланица НАТО-а и Европске Уније у подстицању албанског сепаратизма и тероризма. Финансирање, наоружавање и обука албанских терориста, оружана агресија НАТО 1999. године, окупација и једнострано проглашење независности Покрајине фебруара 2008. године илуструју континуитет антисрпске политике која се доследно спроводи до данашњих дана.

Београдски форум за свет равноправних изражава пуну подршку српском народу на Косову и Метохији, сада посебно оном делу који живи на северу Покрајине, у њиховој оправданој борби да заштите своју слободу, достојанство и основна људска права као грађани Републике Србије.

 Својом политиком безпоговорне лојалности и незамерања Западу, српске власти су олакшавале спровођење стратегије стварања друге албанске државе на Балкану и  цепања Србије. Прихватање ЕУЛЕКСА, као “стаусно неутралног“, упркос јасним чињеницама  да се ради о механизму за успостављање нове албанске државе и одустајање од утврђене политике  ради прихватања предлога резолуције Европске Уније у Генералној скупштини УН, еклатантни су примери погрешне политике. Теза да  ЕУ нема алтернативу довела је Србију у вазални положај не само кад је реч  о статусу Косова и Метохије, већ и кад се ради о многим другим виталним националним и државним интересима. Брисел је ову тезу примио као отворену карту за бесконачна условљања и понижавања Србије. Власт је годинама тврдила  да су статус Косова и Метохије и чланство у ЕУ два независна, неусловљена процеса. Данас је свакоме јасно да је то било  обмањивање. Сада је потпуно јасно да Брисел тражи одрицање Србије од Косова и Метохије као цену за евентуално чланство у Европској Унији. Сва друга тумачења не могу се окарактерисати другачије, него као атак на здраву памет.

Србију понижавају не само Берлин, Брисел и Вашингтон већ и Хашим Тачи, који је према налазу Дика Мартија, имао кључну улогу у трговини људским органима киднапованих Срба и који насиљем ових дана прети да прошири своју власт на северу Покрајине. ЕУЛЕКС-у, КФОР-у и УНМИК-у, свима који диригују развојем на Северу али и у целој Покрајини, мора се јасно предочити да изаберу  – или поштовање суверенитета, достојанства и целовитости Србије, или самопроглашено Косово са Хашимом Тачијем и његовим „Европејцима”. Ако су самопроглашено независно Косово и Метохија са Тачијем и његовом дружином исте вредности као и Србија као вековна европска држава, онда је питање за друге, а не за Србију – којим циљевима и вредностима стреме. И – на чему, по њиховом схватању, треба да почивају мир, безбедност и  стабилност на Балкану и у Европи. На понижавању, уценама и вазалству Србије, свакако, не.  Београдски форум за свет равноправних сматра да се Косовом и Метохијом не сме трговати, ни због статуса кандидата, ни евентуалног чланства у ЕУ, а најмање ради било чије победе на предстојећим изборима у Србији. Власт је пред народом, по Уставу, обавезна да се врати јасном постављању захтева за целовитом применом резолуције Савета Безбедности УН 1244 и разматрању проблема статуса Покрајине, а не само парцијалних, из статуса изведених питања. Преговори имају смисла само уколико се преговара о статусу, суштинској аутономији, слободном и безбедном повратку 250 хиљада Срба и других неалбанаца, реституцији приватне, друштвене и државне имовине, и обнови преко 150 порушених српских  средњевековних манастира и цркава. Ако се неко одвојио народа, довео привреду на ивицу понора, ако је  одустао од преговора о статусу Покрајине и од захтева за слободним и безбедним враћањем 250 хиљада протераних у етничком чишћењу, то није изговор за трговину државном територијом. Није Србија талац Косова и Метохије већ су грађани Србије таоци политичке елите која не може себе замислити без власти у својим рукама.

Реализам нису само војна и финансијска моћ Берлина, Лондона, Брисла, и Вашингтона. Реализам је и то да постоји резолуција СБ 1244 коју нико не доводи у питање па ни поменути ценгтри моћи, да та резолуција има трајну вредност и значај за међународну заједницу која није искључиво НАТО и ЕУ.Реализам је да преко две трећине чланица светске организације, међу којима и две сталне чланице Савета безбедности, као и већина чланица Г -20,  подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије. Реализам је да је Србија извршила све своје обавезе по том документу, а да многи други, укључујући западне спонзоре тог документа, нису одговорили обавезама које су сами прихватили. Реализам је да тероризам и сепаратизам представљају реалну опасност у Европи и у свету.  Реализам је и да Србија, ни геополитичким положајем, још мање историјском улогом у заштити европских и светских и цивилизацијских вредности, никад није била нити може бити на периферији важних процеса, или уз снаге које су угрожавале међународни правни и политички поредак, или просперитет цивилизације. И питање – шта српска власт, шта њени стратези чине, да ли се ослањају на тај, или на неки други реализам у одбрани суверенитета, целовитости и достојанства Србије?

Праведно решење питања статуса је питање свих питања и једина гаранција опстанка и слободе српског народа – на Косову и Метохији, ништа мање на Балкану и у Европи.  Нико нема право да, у име обећања “бољег живота“, “страних инвестиција”, кандидатуре или чланства у ЕУ, одустаје од резолуције СБ УН 1244, и статуса, да решавање овог проблема измешта са колосека УН, на неке друге колосеке умањујући тако шрину подршке и изгледе за праведно решење. Никакви рокови или календари, датуми седница разних тела у Брислу или датуми избора у Србији, нису, нити смеју бити одлучујући за будућност Србије, њеног суверенитета и територијалног интегритета. 

Штагод био нечији интерес данас – у вези са Косовом и Метохијом, или севером Покрајине – питање статуса Косова и Метохије остаје отворено за Србију и српски народ дотле док се не остваре одлуке Савета безбедности УН и принципи финалног документа ОЕБС-а.  Евентуалне нагодбе изван тога биле неодрживе и погубне.

Београдски форум за свет равноправних
Управни одбор