Поводом Саопштења Београдског форума за свет равноправних у вези са измештањем Споменика - Спомен плоче палим борцима Балканских и Првог светског рата, на српском православном гробљу у Приштини, стигле су бројне реакције читалаца. Издвојили смо реаговање госпође Милице Радојковић - Хензел које преносимо у целини:

"Хвала Вам на достојанственом и патриотском отпору ревизији историје.

Као потомак ратника из Балканских ратова и Првог светског рата са огорчењем и тугом прочитала сам информацију о измештању споменика балканских ратника, који ту почивају. Мој индиректни предак (није имао своју породицу) је генерал Божидар - Божа Терзић учесник оба балканска рата и министар војни од 1915. до 1918. године. Мој прадеда погинуо је у Првом светском рату у борби са Бугарима,а мој деда је са 16 година дозивео Албанску голготу. И моја прабака, као и милиони тадашњих мајки, дала српској војци 16-годишњег сина јединца, који је са 17 година учесник Солунског фронта.

О Првом светском рату, моја генерација је само на једном цчасу историје чула предавање о Солунском фронту, остало је било заборављено.

Ја сам, као и милиони потомака солунских бораца, о Првом светском рату сазнала од свог деде. Рекао ми је једну истину, коју сам тада морала да чувам, а то је, да њега и остале оболеле од тифуса у болницу у Бизерти нису превезле (како је говорио) француске лађе, већ италијанске. Тешко  болестан од туфуса гледао је усидрене француске лађе и молио Бога да их превезу у болницу. Али, то нису учиниле француске лађе, како је то у "историји" записано, већ италијанске.

Тако сам ја одрасла у породици која није гајила лажни култ француске безусловне помоћи српској војци и некритичке захвалности Француској (волимо Француску као што је она нас волела), што је много тога касније откривено.

Што се тиче  учешћа немачког амбасадора у том нецивилизацијском чину, то потврђује покушај садашње немачке политике да изврши ревизију историје и "повампирење" мрачне прошлости у којој су страдали милиони људи. 

Драге колеге, молим Вас за извињење што сам изнела нека лична сећања, јер у Србији нема породице која није изгубила балканскг или солунског ратника.
Још једном велико хвала Београдском форуму и драгим колегама на патриотском и историјском реаговању на нецивилизацијски чин представника колективног Запада.
Милица Радојковић-Хензел "