На питање новинара да ли постоји опасност од избијања Трећег светског рата, Живадин Јовановић је одговорио да зависи ко шта подразумева под светским ратом - да ли директни сукоб највећих војних и економских сила, или сукоби великих сила преко посредника или светске, глобалне последице постојећих сукоба и кризних жаришта од Авганистана, Украјинске кризе, кризе на Рогу Африке, преко Израелко- палестинског рата, до кризе у Западној и Централној Африци.

Многи аналитичари и политичари сматрају да је светски рат већ отпочео јер је озбиљно нарушен европски и светски безбедносни поредак, јер светску економију угрожава претња рецесије, док је Европа већ захваћена рецесијом. У сваком случају, Јовановић сматра да постоје реалне опасности од преливања постојећих сукоба, укључујући и Палестинско-израелски, изван ужих региона. Поједине светске силе при свему томе се служе и ратовању преко посредника што је, такође, велика опасност, јер је граница између посредног и директног ратовања све мање распознатљива. Јовановић је истакао да је глобална атмосфера пренапрегнута конфликтним потенцијалом и да је све реалнија опасност од повезивања низа ратних пожара и кризних жаришта у глобални, директни сукоб.

Опасност по човечанство се повећава готово из седмице и седмицу а глобалне кризе као што су економска, енергетска, прехрамбена, избегличка се заоштравају. Међутим, уместо хипотетичких разматрања које нове опасности угрожавају човечанство, неопходно је у овом часу мобилисати све мирољубиве факторе и ресурсе, неопходно је покренути лидере највећих светских сила и изаћи из ћорсокака међусобних препуцавања, пропаганде и оптуживања.

Док у сукобима и кризним жариштима свакодневно страдају стотине, ако не хиљаде, недужних људи, неопходно је да се отвори дијалог о миру, безбедности и спашавању планетарне катастрофе. У том смислу, Јовановић се заложио за сазивање седнице СБ УН на највишем нивоу са темом "Изналажење мирних решења за постојеће ратне сукобе и отварање перспективе стабилности, мира и развоја за све народе и све људе". Затворене групације, савези и интеграције који би да се старају о добробити само једног дела човечанства су превазиђене категорије. Ако је планета глобално село најодговорнији не могу бринути само о "засеоцима" или привилегованим групацијама. Мир, безбедност и развој су једнака потреба свих цивилизација и људске врсте као целине. Лидерима сталних чланица Савета безбедности је неопходан превентивни прилаз и превентивно деловање а седница СБ на врху би била показатељ озбиљности и одговорности тих лидера, нагласио је Живадин Јовановић.