Разговор Енрика Виње (Италија) са Живадином Јовановићем, председником Београдског форума за свет равноправних, бившим министром спољних послова СРЈ и бившим амбасадором СФР Југославије

Питање Енрико Виња: - Ситуација на Косову и Метохији могла би се оценити можда најтежом од агресије НАТО-а из 1999. године. Шта мислите о томе и који би се према Вашој процени конкретни кораци могли предузети за „прави“ излаз?

Одговор Живадин Јовановић: - Има већ месец дана како је ситуација на Косову и Метохији ескалирала. Окидач је било кад су у општинске просторије четири општина насељених Србима насилно ушли нови председници општина, сви Албанци, изабрани на скорашњим општинским изборима.

Ти избори одржани су након што су тамошњи Срби напустили институције укључујући општинске, из система Приштине којим управљају Албанци као системом такозваног Косова. То је био колективни политички протест Срба, јер им је Приштина ускратила нормалан живот. Затим, на тим изборима учествовало је мање од 5 процената бирачког тела и то искључиво етнички Албанци. Срби су бојкотовали те изборе у знак протеста због бројних проблема, међу којима су милитаризација средине у којој живе, конфисковање земљишта у њиховом приватном власништву и у власништву општина ради подизања бази за припаднике наоружаних снага Албанаца, правна и физичка небезбедност, свакодневни напади и самовољно хапшење Срба, непоштовање Бриселских споразума из 2013. и 2015. године о оснивању Заједнице српских општина. Новоизабрани председници општина Албанци фактички су наметнути српском становништву у уопштинама у којима искључиво или претежно живе Срби.

Да би се избегло даље погоршање, морају се уклонити основни узроци. Конкретно, треба пустити све неоправдано ухапшене Србе, повући специјалне јединице и затворити њихове базе у подручјима на северу у којима живе Срби, повући нелегитимно постављене албанске председнике општина и основати Заједницу српских општина онако како је било договорено и потписано у Бриселу 2013. године.

Ипак, главни узрок продужене кризе је то што албански лидери у Приштини нису заинтересовани за ишта друго осим да Србија призна такозвану „Републику Косово“. Иако је Покрајина још увек под мандатом Уједињених нација, албанско руководство уз подршку својих западних промотера једноставно занемарује Резолуцију 1244 (1999) Савета безбедности УН и све до сада потписане споразуме, непрестано провоцира Србе, крши њихова основна људска права као што су лична безбедност, слобода кретања, приватна имовина, да поменем само неке. Око 130.000 Срба у Покрајини третирају се као таоци по гетоима, док се још увек не дозвољава да се осталих 250.000 Срба протераних из Покрајине пре више од 20 година врате својим кућама и имањима.

На жалост, западне земље и то пре свега САД, Велика Британија и Немачка, упорно игноришу ову узнемирујућу стварност. Очигледно да нису спремне да предузму никакве конкретне мере којима би натерале албанско руководство да се придржава слова Резолуције 1244 СБ УН и Бриселских споразума нити да поштује основна људска права кад се тичу Срба. Њихова политика дуплих стандарда сада се појављује у виду кажњавања Србије преко треће стране због тога што не признаје једнострану и незакониту сецесију Косова и Метохије, зато што остаје војно неутрална и зато што не уводи санкције Русији.

Питање Е.В: Не само на Косову и Метохији већ и изван Покрајине говори се о могућем рату. Шта мислите о томе?

Одговор Ж.Ј: - Све што сада могу рећи јесте да су Србија и Срби опредељени за мир, за мирно решење засновано на универзалним начелима међународног права и Резолуцији 1244 СБ УН. Нико не би требало да од Србије очекује да призна откидање њеног суверенитета и територијалног интегритета. Изузетно је опасно то што исте оне стране које су спровеле агресију 1999. године и наметнуле признање криминалне сецесије 2008. године, сада настоје да приморају Србију да све то легализује, те тиме ретроактивно њихова злодела пресвуче у нешто тобоже морално и мирољубиво а без експанзионистичких и хегемонистичких намера.

Дакле, ко год да стоји иза њих, провокације Приштине морају престати, људска права Срба морају се поштовати, потписани Бриселски споразуми морају се поштовати сходно свом изворном тексту, а дијалог о нормализацији мора се наставити.

Питање Е.В: - У Србији се настављају протести неких политичких снага против владе. Да ли су то покушаји „обојене револуције“?

Одговор Ж.Ј: - Недељни протести започели су неколико дана после трагичних догађаја прошлог маја у једној београдској школи и градићу Младеновцу, под мотом „Србија против насиља“. После Београда, сада се у још 10 градова одржавају мирни протести на којима се траже оставке министра унутрашњих послова и директора Безбедносно информативне агенције (БИА), смењивање чланова Регулаторног тела за електронске медије, смена управе РТС-а и друго. Нема сумње да опозиционе политичке снаге које су иза протеста намеравају да промене целу владу. Те снаге инсистирају да се прво формира прелазна влада после које ће уследити превремени избори. Чини се да је Влада спремна за превремене изборе али одбацује идеје о прелазној влади. Све се то поклапа са све јачим притисцима на српско руководство да призна једнострану незакониту сецесију Покрајине Косово и Метохија, напусти политику војне неутралности и уведе санкције Русији. Док теку антивладине демонстрације, амбасадори неких западних сила у Београду дају јавне изјаве како је Србима јасно да Србија у целости припада западном свету.

Оно што зачуђује јесте то да се није јавио нико из актуелне власти да их подсети да је 85% становништва Србије против НАТО, те да је отприлике исти проценат и против чланства у ЕУ уколико би оно било условљено признањем сецесије Косова и Метохије. Или да бар неко из власти упита те амбасадоре да ли заиста мисле да су Срби заборавили ко им је био наметнуо најтеже санкције 1990-их година и покренуо криминалну агресију 1999. године која је однела око 4.000 живота, у којој је рањено око 10.000 људи, бачено 15 тона осиромашеног уранијума и тако даље?

Питање Е.В: - Из Покрајине Косово и Метохија свакодневно пристижу бројне критике, сумње, недоумице па чак и напади на деловање председника Србије Александра Вучића. Шта мислите о томе?

Одговор Ж.Ј: - Слажем се да има разлога за критиковање политике садашње владе. На пример, верујем да би руководство Србије требало да изричито захтева пуну примену и поштовање Резолуције 1244 СБ УН која обавезује сваку чланицу УН, укључујући земље чланице ЕУ и НАТО, на поштовање територијалног интегритета Србије. Влада би морала далеко самоувереније да наступа на међународним форумима у циљу гаранција истинске безбедности и слободе Срба на Косову и Метохији. Упоредо с тим, постоји потреба за трајном иницијативом која би гарантовала права на слободан и безбедан повратак око 250.000 Срба и других не-Албанаца њиховим кућама и имањима у Покрајини. Коме је сада потребно да се држе војне вежбе Србије и НАТО, упркос званичном мораторијуму?

Међутим, треба истаћи да је Александар Вучић, пре само годину дана, изабран за председника Републике још у првом кругу и то други пут заредом. Његова странка (СНС) је убедљиво побеђивала на свим изборима од 2012. године до данас.

Ми треба да добро пазимо и извлачимо поуке из претходних искустава. Док настојимо да решимо стварне друштвеноекономске проблеме, побољшамо животни стандард и демократизујемо власт, не смемо да поновимо грешку и занемаримо сумњиве ставове неких опозиционих снага о будућем статусу Косова и Метохије, чланству у НАТО или о санкцијама Русији. Сматрам да Србија треба да настави са уравнотеженим приступом на плану својих политичких, економских и културних веза са свим земљама и интеграцијама које је прихватају као равноправног партнера, уз доследну одбрану својих легитимних интереса заснованих на универзалним начелима и међународном праву, те да остане неутрална.

26. јун 2023.
Са енглеског превела Бранислава Митровић