NEKADAŠNjI ministar spoljnih poslova,  predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih,  Živadin Jovanović podsetio je u jutarnjem programu “Hepi” televizije na samit NATO iniciran od strane Amerikanaca u Bratislavi krajem aprila 2000. godine, kada se  NATO saglasio da Srbiju treba trajno držati izvan evropskog razvoja.

- Amerikanci su dugo imali u planu napad na Jugoslaviju. Za pripremu tog napada znalo se dugo, ali je američki problem bio to što je smatrano da je delikatno da sami napadnu Jugoslaviju i želeli su da u to uvuku saveznike, kako bi i njihovoj javnosti bolje objasnili tu akciju, tj. da SAD ne nastupaju unitarno. Bilo je dosta muke da se ubede svi američki saveznici za takvu akciju. Došlo se do toga da to ne bude presedan. Kad je počela agresija, onda su i saveznici iz Evrope videli da SAD malo drži do savezništva i da američki generali samostalno odlučuju i o izboru ciljeva i svemu drugom. Bili su zatečeni tim zapovedničkim stavom SAD prema tradicionalnim saveznicima - rekao je Jovanović.

Jovanović je onda objasnio kako je izgledao samit u Slovačkoj.

- Kada se to završilo, onda su Amerikanci inicirali samit NATO-a i budućih članica tog saveza, krajem aprila 2000. godine u Bratislavi. Tu su bile i Rumunija, Bugarska, Ma]arska... Tada su Amerikanci saopštili evropskim saveznicima na najvišem nivou da napad na Jugoslaviju, bey obyira na njihovu “legalističku poziciju, predstavlja presedan koji će biti korišćen u svim prilikama kada to Amerika oceni za potrebno, da je strategija NATO-a širenje na istok, ka Rusiji i da je za sprovođenje te strategije mnogo bolje primenjivati američke zakone i u Evropi, nego evropske. U tom smislu, usvojeno je 10 tačaka koje je bivši državni sekretar za odbranu Nemačke i potpredsednik parlametarne skupštine OEBS-a u Beču, Vili Vimer preneo kancelaru Gerhardu Šrederu svojim pismom od 2. maja 2000. Američki predstvnici na samitu su, pored ostalog, izneli stav da SRJ opstaje izvan svih zakona, poručujući da kao takva ne treba da postoji. To je bio jasan znak da SAD teže da odvoje Crnu Goru od Srbije. Takođe je predviđeno da Poljska mora biti okružena "dobrim susedima" i da predstavlja branu izbijanja Rusije na Baltičko more, a da Bugarska i Rumunija budu most NATO ka Aziji. Što se Srbije tiče, Vimer je zabeležio američki stav koji doslovce glasi: Srbiju treba trajno držati izvan evropskog razvoja. Kao poluga  za to korišćen je i Haški tribunal - rekao je nekadašnji ministar.

Jovanović je istakao da se SAD kao i EU moraju odlučiti između Beograda i Prištine.

- Ili će se vratiti poštovanju međunarodnog prava i Rezoluciji 1244 ili ostaje dugoročno duboko nepoverenje Srbije prema Americi. Poverenje se ne nametnuti silom, oktroisati ili proglasiti u interesu maglovitih obećanja. Ono se jedino može izgrađivati strpljenjem, uzajno korisnom saradnjom, međusobnim poštovanjem u praksi. Potrebno je da se SAD, zbog sebe samih i svojih interesa, prilagođavaju međunarodnim pravnim i moralnim principima uvažavajući priotom i nove globalne odnose. Vreme, kada su SAD širom planete silom stvarale realnosti i zahtevale da se svi drugi bespogovorno prilagođavaju  tome, uglavnom, je deo prošlosti - rekao je on i istakao da se Srbija ne može ravnati prema američkim predstavama, već prema svojim interesima.

Govoreći o globalnim promenama u svetu, Jovanović je primetio da relativno slabljenje apsolutne dominacije SAD traje duže vreme, ali ako je potrebno ono se i datumski može vezati za 1999. godinu, odnosno za vreme agresije NATO pod dirigentskom palicom Klintona. Agresija je lansirana jednostranom odlukom, kršenjem svih međunarodnih zakona, uključujući Povelju UN i Završni dokument OEBS iz Helsinkija, zaobilaženjem Saveta bezbednosti, ali je okončana odlukom Saveta bezbednosti, rezolucijom SB UN u čijem oblikovawu su učestvovali Rusija, Kina, EU kao i SRJ. Otuda u rezoluciji i odredbe o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, odnosno, Srbije kao pravne sledbenice SRJ, pravu na vrćanje dogovorenih kontigenata srpske vojske i policije (na granične prelaze), na slobodan i bezbedan povratak svih izbeglica i raseljenih lica (uključujući 250.000 Srba i drugih nealbanaca) i druge. Istina je da nisu sve odredbe tog dokumenta toliko povoqne za Srbiju i Srbe, ali nema razloga da se značaj pomenutih odredaba umanjuje, ili dovodi u pitawe, jer one imaju istu pravnu snagu kao i sve druge i zato se na njih treba uvek iznova pozivati, zahtevati wihovo poštovawe i ostvarivawe u praksi.

Jovanović je primetio da globlni pregovarački sto nije četvorougaoni sa unapred rezervisanim čeonim mestom za SAD, već okrugao, da niko ko za njim sedi ne može sam da odluči o važnim međunarodnim pitanjima, već svi zajedno, poštujući jedni druge kao ravnopravni partneri. To je obrazac za mir, stabilnost i napredak, nikako pretnje, ucene ili jednostrana nametanja.