Живадин Јовановић,
Председник Београдског форума за свет равноправних

Београдски форум је штампао преко 150 књига политичке, економске, спољно-политичке, безбедносне тематике. Одржао је у Србији више десетина националних и међународних конференција. Учествовао је на многим конференцијама широм света. Оцене и књиге Форума о многим савременим темама постале су референтни извори за научнике, аналитичаре и стручњаке широм света.

Форум је јеинствено удружерње у коме нема запослених, хонорара, награда, или накнада. Не добија никакву помоћ из међународних извора, нити из буџета Србије.

Током 2014. Форум је наставио своју богату издавачку делатност. Штампао је пет нових наслова у укупном тиражу од 7.500 примерака. Посебну новину представља чињеница да је више од половине нових издања, поред српског, у целини или делом, штампано и на страним језицима – руском, енглеском, француском, немачком и италијанском.. То је омогућило да се значајан део тиража књига Београдског форума, успешно пласира читалачкој публици на свим континентима, а тиме и да се српска научна и политичка мисао приближи међунаодној јавности. То је нови квалитет несамо у издавачкој делатности Београдског форума, већ значајан напредак у укупној издавачкој делатности у Србији.

Најзначајнији издавачки подухват представља књига „Србија у Великом рату 1914.-1918.“ аутора Проф. Мире Радојевић, и академика Љубодрага Димића. Књигу су заједнички издали Београдски Форум и Српска књижевна задруга.

Издавање ове књиге иницирало је и омогућило Удружење „Фонд дијаспора за матицу“, као покровитељ који заслужује посебно признање.

Штамшање књиге паралелно на српском, руском, енглеском и немачком језику представља јединствени издавачки подухват јер, готово, да нема научног дела српских аутора које је штампано на толико страних језика у тако кратком року. Издања на словачком и кинеском језику су у припреми.

Млади у Београдском форуму. Све већи део омладине, посебно студената показује да језасићен званичним сликама стварности, пропагандом која се нуди уместо сурове стварности, растом социјалне беде, небригом за независност, идентитет и достојанство нације, привидом демократије. Не прихватају ни домаће нити стране туторе, саветнике, комесаре, нити НВО које су плаћени заступници интереса страних центара моћи, влада, или капитала. Критички прилаз политици, друштвеним кретањима, патриотски однос и захтев за истинском демократијом, социјалном правдом и чувањем националног и државног достојанства – постају све изразитија одлика ангажмана младих. Тражећи алтернативу сервилности и иделопоклонству према свему и свакоме са Запада, ниподаштавању виталних интереса Србије, њене културе, историје и достојанства, све већи број младих прилази Београдском форуму. Форум постепено израста у место окупљања младих, независно мислећих, образованих људи из Србије, српског расејања, Републике Српске, Црне Горе. У складу са тим, јача и утицај младих на политику и активности Форума.

Финансирање. Форум од свог оснивања (2000.) до данас није примио ни најмању помоћ из тзв. међународних извора. Истини за вољу, Форум такву помоћ и не очекује. Међутим, Форум није добијао помоћ ни из државних извора Србије. Уместо помоћи, од новембра 2014. закупнина за канцеларије Форума које су у државном власништву повећана је за више од 100%. Од 28.000 динара, закупнина је повећана на 62.000,00 динара (око 610 евра) месечно! Зашто?

На другој страни, организације и удружења (НВО) која финансирају међународни извори, истовремено добијају позамашна средства из буџета Србије, дакле новац пореских обвезника, грађана Србије. Уз то, такве НВО, уживају и привилеговану тарифу приликом закупа пословног простора јер је основ за коришћење такве тарифе то што се финансирају из државног буџета, дакле, од средства пореских обвезника!
Није тајна да се неке од НВО које се финансирају из државног буџета залажу за признвавање независности Косова и Метохије, што је супротно званичној државној политици која, бар формално, сматра да је Косово и Метохија интегрални део Србије. Друге НВО које се, бар делом, финансирају из државног буџета, оцењују да је политика војне неутралности Србије штетна, или се чак залажу за чланство Србије у НАТО, што је опет супротно званичној политици Србије. Зар није парадоксално да се у земљи у којој је, према веродостојним анкетама, око 75% грађана против чланства у НАТО, управо њиховим парама финансирају активности и пропаганда за улазак у НАТО! Једна од таквих НВО је у постпку по тужби против Србије за наводни геноцид дала сведока у корист тужилачке стране, али то јој није сметња да преко буџета добија средства пореских обвезника Србије! Није петерано поставити питање – да ли се у српској политичкој пракси зна граница између демократије и европске опредељености, на једној, и самокажњавања и самопонижавања, на другој, страни?

Док се новцем грађана из буџета великодушно финансирју НВО и пројекти сумњивих вредности и циљева, који често нису у складу са елементима звничне државне политике, који немају подршку грађана, угледне културне и научне институција, баштиници највиших остварења српског стваралаштва, суочавају се са све већим, често непремостивим, финансијским тешкоћама услед неразумевања државних органа који располажу новцем грађана. Примера ради, Матица Српска, нема одговарајућу помоћ за истраживања у процесу припремању Српске енциклопедије, Српска књижевна задруга за настављање вишедеценијске едиције «Плаво коло», Вукова задужбина за «Даницу». И тако редом. Шта су разлози таквог односа власти: Процена да су за опстанак државе и народа важнији пројекти НВО него преојекати институција са вековним коренима? Да Брисел (као «једини циљ»), очекује ангажовање власти на промени свести српског народа у чему су НВО вло делотворне, а националне институције попут Матице српске, СКЗ, Вукове задужбине и других – кочница? Да ли смо, генерално говорећи, прихватили мондијалистички концепт друштва у коме је национални идентитет занемарљив, само што то није објављено? Није ли основана оцена – да данас свако - појединац, институција или удружење који се ангажују на очувању националног, културног и духовног идентитета – чине то на сопствени ризик, о свом трошку?

На међународном плану у току су дубоке глобалне промене у расподели моћи. Од униполарног поретка успостављеног после пада Берлинског зида, у светским односима се успоставља мултиполарни поредак што отвар могућности за демократизацију. Овакве промене теку уз осцилације, потресе и сукобе. Центри моћи који су доминирали, неће се добровољно одрећи великих привилегија, спремни су да свим средствима, укључујући и оружану силу, бране привилеговани положај. Отуда и опасности од ширих конфликата.Форум ће наставити све активности у прилог мира, безбедности и равноправне сарадње. Бориће се за поштовање принципа међународног права и демократизацију међународних односа. Форум ће се изјашњавати против политике силе, мешања у унутрашње послове, милитаризације, интервенционизма и освајачке политике. Деловаће да овакве прилазе и циљеве на јавној сцени подржава најшиори круг људи и удружења.

ПОГЛАВЉА ДАЉА, ЧЛАНСТВО БЛИЖЕ!

Косово и Метохија –је интегрални, неотуђиви део државе Србије.Трајно и стабилно решење не може се постићи без поштовања резолуције СБ УН 1244 и Устава Србије. Кад-тад Србија ће се вратити тим једино важећим правним основама. Време је да схватимо да тзв. Бриселским преговорима Србија нема шта да добије зато штосе воде без правне основе, без подршке, а по диктату САД и НАТО чији је интерес слабљење Србије и стварање Велике Албаније. Србија је од почетка изложена отвореном диктату,кршењу сопственог Устава и тешком понижавању. Тзв. Бриселски споразум је диктат супротан Уставу Србије и резолуцији СБ УН 1244. Неопходно је застати, сумирати стечена сазнања и искуства. Потребно је донети нове одлуке и покренути нове иницијативе о суштини – о статусу Косова и Метохије и то онако како је дефинисан у резолуцији СБ 1244 и Уставу Србије, а не у Плану Ахтисарија.

Паралелно је потребно покренути међународне механизме за заштиту основних људских права српског народа у Покрајини; за слободно и безбедно враћање 250.000 Срба и других неалбанаца у своје домове; за утврђивање субине отетих и несталих; за ефикасну истрагу о трговини људским органима, под окриљем УН; за прекидмонтираних судских процеса против Срба и српских лидера и њихово неодложно ослобађање; за прекид свих припрема формирања војске тзв. РК. Нико нема права да тргује Косовом и Метохијом и правима Срба, јер никаква поглавља, нити чланства нису упоредива.

Психологија клањања Брислу, или водећим чланицама ЕУ и НАТО, сталног извињавања и декларисања лојалности су недолични и немерљиво штетни. Прихватање диктата западних представника и дипломата, а потом и њихово представљање јавности као слободно изабрани и интерес Србије, као спасење и осмишљен пут у «бољи живот» постали су отужна свакодневица. Државни врх, институције, губе драгоцене седмице исцрпљујући се пред јавношћу ко је шта коме рекао, ко је кога лагао, ко се коме извињава. Нико не стиже да објасни откуда се обећање отварања поглавља крајем 2014. одједном претвари у највау могућег отварања годину дана касније – крајем 2015! Отварање поглавља одлаже се, засад, за годину дана, али, гле чуда, са врха изјава - да се чланство се помера за неколико година унапред, за 2019! Како то звучи - уверљиво?

Паралелно, клањамо се свим суседима и онима мало даље, и када нас пљују, вређају, туже, клеветају, када нам пред носом изражавају територијалне претензије, и када масовно крше основна људска права Срба, или њихових духовних вођа, када нам прете... Нећемо реаговати на сваку ситницу! – чује се повремено из власти. Тобоже, ћутање на увреде није знак слабости већ наше снаге,чувамо се провокација!

А «ситница»,претњи и претензија сваког дана све више и више!Наши суседи, све једно, да ли су већ унутар ЕУ или «на европском путу», изгледа, не примећују нашу снагу, дан за даном, испостављају нове захтеве, претње и увреде. Схватили су да је Београд, због нестрпљивостии брзинена европском путу, ставио «ад акта» принцип реципроцитета- прихвата и трпи све што било ко затражи, или учини.Све за комплименте да смо важни,незаобилазни, конструктивни, предвидиви, одговорни – про-европски. Макар све то било пуки вербализам. Сада смо председавајући ОЕБС-а. Видимо себе и нудимо се да посредујемо у решавању сукоба у Украјини. Потребно је. И важно. И јесте изазов. Али, како да баш на почетку председавања одлучисмо да молимо Италију да нам посредује у односима са Албанијом? Није пријатно, треба признати, да председавајући Организацијом за безбедност и сарадњу, не успева сам да настави дијалог са једним од својих суседа, док се истовремено нуди да посредује у решавању великог конфликта у Европи.Грешка у корацима, или повођење за добрим искуствима из посредовања Турске у односима са БиХ (и нашим грађанима у Рашкој области).

На унутрашњем плану Форум ће се залагати против растућег јаза између све веће масе сиромашних и узаног круга енормно богатих, за праведнију расподелу терета социјално-економске кризе. Данас терет кризе сносе сиромашни, а не богати.

Ушли смо у 15. гопдину неговања културе немоћи, инфериорности и зависности од Запада: од његових донација, претприступних, приступних фондова, од купаца наших фирми, инвестирања, доинвестирања, стратешких (и тактичких) партнера, дугорочних и једнократних... Знамо обећања, знамо шта смо добили, не причамо, али се надам да знамо и шта су нам узели, колико су однели. Помињу се силне милијарде евра које су из порушене и очерупане Србије исисале само стране банке којима смо великодушно препустили национално финансијско тржиште. Видимо сада колико се јогуне да помогну грађанима који су оробљени наглом промена курса швајцарског франка. Ако нису стране, ако су наше, како су их представљали јавности, зашто одбијају да се договоре са Владом како грађанима да се помогне у невољи коју је донела виша сила?

Потребно је да се окренемо себи, домаћим ресурсима, да смањимо претерану зависност од воље, па и од интереса, страних чинилаца. Нисам сигуран ни да ли треба да их толико тетошемо и подмићујемо са тих 10.000 евра по сваком новом радном месту. Ако је то страном улагачу довољно, зашто да не дамо нашем, домаћем, чак и више од тога. Кажу, странци ће отићи другима који нуде боље услове – Бугарима, Румунима, Мађарима... Нисам у то сигуран. Више је Бугара и Румуна који, уз све те западне инвестиције, долазе повремено да раде на пољима у Војводини и Шумадији, него што је наших који траже посао у Румунији и Бугарској. Свакако, има разних случајева. Али ако је тако, нека им буде. Велико је питање за размишљање – имамо сјајан геостратешки положај, колико смо разрадили правце и методе како на бољи начин тај огромни капитал да искористимо? Знам земљу средње величине која није чланица ЕУ, нема стенд бз аранжмане са ММФ-ом, готово да нема незапослених, непрекидно бележи привредни раст од 5 – 8%, фасцинантне суме издваја за културу, социјалну заштиту и спорт. Фасциниран како уновчује своју геостратешку позицију.

Форум подржава позив Владе да Срби на Косову и Метохији не продају своја имања, да остану у својим завичајима. Истовремено, позива да се не продајуимања Србије као што су «Телеком», ЕПС, пољопривредно земљиште, воде и руднике, да би млади остали у Србији, да бисмо свибили своји на своме.У српској култури и моралу важи принцип – да се наслеђена имовина не продаје, већ чува и увећава, да се у нужди евентуално може продавати само течевина!

Сопствени снажан јавни сектор и сопствена снажна производња хране су одлика озбиљне државе. Може ли Србија бити слободна и независна ако су њене банке, железаре, фаб рике, пољопривредно земљиште, рудници, телекомуникације, електропривреда – ако су најважнији привредни капацитети - у страном власништву!

Немојмо се хвалити да смо нешто добро продали, почнимо да се хвалимо да смо нешто доброкупили! Погледајмо шта су, на пример, Хрватска и Словенија, купиле у Србији (и пре уласка у ЕУ)и запитајмо се шта је Србија купила код њих, или било где? Или, ако није раније, шта данас купује? Са продајом НИС-а, аутоматски смо продали и српске концесије у нафти у Анголи. А сада се спремамо да „одличном“ продајом Телекома (како ли то унапред знамо!) продамо и оно што Телеком поседује у Републици Српској и Црној Гори. Све се може, овако или онако, образлагати. Док је власт на власти. Али, све се не може оправдати. Чак ни продаје Немачкој, ма колико од ње зависила брзина кретања „на европским путевима“.

Илузија је да ће продаја Телекома решити проблем рупа у буџету или, платног дефицита, још већа да ће то повећати улагања у нове производње, а највећа да ће одобровољитинекога од кога зависи „европски пут“. Тј., ако такве илузијеуопште постоје.

Сукцесивне продаје Телекома, ЕПС-а, налазишта вредних минералних богатстава, пољопривредног земљишта, хидро-потенцијала и других богатстава, само би докрајичиле остатке независности и суверенитета Србије као државе стављајући је, посредством ММФ, под тоталну контролу страних мултинационалних корпорација и центара моћи. За Београдски форум као независно, нестраначко удружење, није питање да ли је ова оцена реална с обзиром на глобализацију и интеграцију свега и свачега, да ли је израз ове или оне старомодне леве, десне, или теорије „завере“, па ни да ли се Србија може томе одупрети већ, када унапред знамо последице новог, вероватно и последњег, таласа распродаје – да ли то, заиста, желимо?

Драстично смањивање пензија није начин за крпљење рупа у државном буџету. Такав пропис је противуставно посезање у стечена права стотина хиљада људи који су своје пензије зарадили, а не добили као милостињу власти. Рече лаконски Министар финансија: «То је једнократна жртва у интересу бољег живота»! Не паде му на памет да ће та «једнократна жртва» многим пензионерима убрзати пут ка «бољем», али загробном животу! Подржавамо захтев да се укине смањивање пензија. Надамо се да Уставни суд неће и закон о противуставном смањивању пензије прогласити за политички, неправни акт.

Српско расејање. У току 2014. године настављена је блиска сарадња са српским расејањем и његовим удружењима и институција, у првом реду са Удружењем ''Фонд дијаспора за матицу'', Саветом Сабора матица – расејање и другима. Исказан је повећан интерес за ставове и активности Форума широм нашег расејања. Томе су допринела издања књига, сарадња у одржавању већих међународних конференција, у обележавању значајних годишњица из историје, сајт Форума, чешћи контакти са представницима наше дијаспоре у Европи, Америци, Канади, Аустралији, Јужноафричкој Републици. Значајан допринос ширењу вести о активностима Форума дају и медији у иностранству, посебно ,,Франкфуртске вести“, «Европске новости», ,,Српска телевизија“ у Чикагу и Торонту и др.

Форум сматра да Србија треба трајно да се придржава принципа неутралности и да тај принцип унесе у свој Устав.
Србији као малој, мирољубивој земљи није место у НАТО као освајачком војном савезу.НАТО је одговоран за злочине и разарање Србије, Црне Горе и Републике Српске, убиство преко 3.500 грађана, међу којима су деца, стараи и болесни, радници РТС-а, за савезништво са терористичком ОВК, за коришћење пројектила са осиромашеним уранијумом, изазивачем канцера и деформитета код новорођенчади.НАТО је агресијом 1999. прекршио основне принципе међународног права и Повеље УН и има обавезу да надокнади ратну штету од преко 100 милијарди долара.

Европској и светској кризи која траје од 2008. још увек се не назире крај.Она није ни финансијска, ни економска, ни политичка, ни социјална, ни морална, иако садржи све те и многе друге елементе. Она је глобална и цивилизацијска, како по географском тако и по суштинском критеријуму. Она се не може решити штампањем и упумпавањем трилиона долара и евра у разне секторе, поготову ако се упумпавање усмерава за јачање финансијског и војно-индустријског сектора.

Време је да се опростимо од система нео-либералне економије. Тешко да се постојећи систем заснован на његовој светости ПРОФИТУ може поправити. Потребан је нови систем у чијем ће центру бити ЧОВЕК, његове животне, социјалне, културне и духовне потребе. Систем тзв. вишепартијске парламентарне демократије преобразио се у непребродиву препреку истинској демократији поставши покриће владавине узаних група, чак појединаца, иза сцене. Све партије су упрегнуте у иста кола мултинационалног корпорцијског капитала. Левица, центар и десница се разликују само по реторици. Парламент је постао позориште, политичка пропаганда, а медији – чувари патијских «стада» и рејтинга. Значење парламентарних избора, као јединог облика непосредног изражавања грђана је хипертрофирано. Зато долази до арбитрарног, тумачење мандата које се не ретко претвара у апсурде. Нема потеза за који власт у неће рећи да је на изборима добила поверење управо за то што чини, иако су такве тврдње,најчешће, напад на здраву памет.

Парламенти су се изродили у преводилачке службе, фотокопирнице, и дистрибутере текстова чији су састављачи експерти центара моћи, често хиљадама километара удаљени од градова као што је, на пример, Београд. Додуше, понекад ту дистанцу могу да скрате екперти НВО базирани много ближе. Скупштинске расправе су позоришне представе привидних народних представника на које народ има утицаја таман толико, колико лавеж паса на звезде репатице.

Директно учешће грађана у одлучивању о важним питањима у периоду између избора је прва неминовност. Она Уставом и законима ни сада није искључена, само што је за властодршце, најчешће, непожељна. Ни наши политичари, нити њихови комесари из Брисла, не воле референдуме, нити друге видове директног одлучивања грађана. (На помен референдума о споразуму о транзиту трупа НАТО кроз нашу земљу, један од партнера у садашњој власти, својевремено је одвратио да је споразум техничка ствар, којом неупућене грађане не треба замарати!). Референдуми би, евентуално, били у реду ако сигурно обезбеђују исход какав је по вољи власти, или страних партнера (НАТО/ЕУ). И изјашњавање институција је на месту, али опет, ако је известан пожељан исход. Иначе, комесари и други партнери из ЕУ (не само) више воле ако могу одлуке по њиховим захтевима да дабију одмах и на једном месту. Од једног човека. Тако је практичније, јасније и ефикасније. Зато можемо да кажемо – све што обећамо, ми извршимо. (А када обећавамо, заиста, нисмо шкрти).

Форум ће и даље подржавати мирно, компромисно решење сукоба у Украјини, уз уважавање интереса свих директно инволвираних страна. Форум осуђује најновији напад на аутобус у Доњецку у коме је погинуло 13, а рањено много више недужних људи. Залаже се за хитан прекид свих борбених дејстава на Југо-Истоку Украјине и обнову преговора о мирном компромисном решењу. Србија као председавајући ОЕБС-а треба у том циљу да пружи одговарајући допринос неутралним и принципијелним држањем, да охрабри преговарачки процес. За изазивање сукоба у Украјини одговорност носе они фактори који су, после пада Берлинског зида уместо распуштања, усвојили стратегију ширења НАТО на Исток. Украјина је жртва стратега одбране униполарног поретка у већ поодмаклој фази мултиполаризације. Настојања да се силом сачува униполарни поредак израз је умова који верују да се историја може зауставити

Форум подржава одлуку о непримењивању санкција према Русији. Србији је, из сопственог искуства, познато да санкције не доприносе миру, већ подстичу сукобе и убијање. Није никакво чудо што, кад год се најави разматрање ублажавања, или укидања санкција, аутоматски долази до тешких провокација, јавне оптужбе недужне стране како би се и сукоби и санкције продужили. И то је много пута виђено током грађанског рата у БиХ у првој половини 90-их прошлог века.

Велику забринутост и најширу осуду изазвао је недавни терористички масакр новинара у Паризу. То је, заиста, знакза узбуну. До сличних напада може доћи и у другим деловима Европе и света. Форум осуђује масакр новинара у Паризу. Форум је осудио и масакр радника РТС априла 1999. Јавно је одао признање Ноаму Чомском што је напад на РТС назвао терористичким и што је упоредио плебисцитарну осуду злочина у Паризу 2015. са ћутањем и одобравањем злочина 1999. у Београду. У борби против тероризма морају се примењивати једнаки критеријуми. Дупли стандарди се, као што искуство говори,претварају у бумеранг.

Случај је хтео да сам у првој половини 1998. године имао прилике да лично из уста, америчких представника Ричарда Холбрука и Роберта Гелбарда чујем оцену да је ОВК териристичка организација, да они осуђују терористичке нападе ОВК и сл. Више пута, у присуству других српских и југословенских предствника од којих их је вићина живих. А онда, је током јуна 1998. дошло до експресног премештањатзв. ОВК са листе терористичких на листу ослободилачких организација. Њено финансирање, обучавање и наоружавање и поред налога СБ УН да се прекине, не само да је настављано, већ је појачано. Све то било је усмерено, пре свега, против Србије, али се последице нису могле ограничити само ба Србију, као што се ни признавање једностране сецесије Косова и Метохије 2008. нисуогрничиле на Балкан.

Борба против тероризма не води се експанзијом војних база са интерконтиненталним ракетама, глобализацијом интервенционизма и милитаризацијом Европе. Тероризам се користи као изговор за прикривање далеко ширих, глобалних циљева, за покоравање и контролу стратешких чворишта, резерви енергената, ретких минерала, великих тржишта. Верујем да се користи и за контролу читаве Европе и саме ЕУ. Што се тиче саме борбе против међународног тероризма она може успети тек на дуги рок и сасвим другим средствима. Главно средство борбе против извора тероризма јесте прведнија расподела богатства, социјално-економски и културни развој сиромашних делова света. Јер, зна се, беда и сиромаштвосу главни извор безнађа, екстремизмаи тероризма.

Форум ће наставити да се залаже против кривотворења историје, јер ревизија исхода Првог и Другог светског рата у коју се улажу десетине милиона евра, води продубљивању неповерења међу народима, напетости, наоружавању и опасностима од нових апокалиптичних ратова.

У текућој години Форум планира да настави издавачку делатност, да сарађује са организацијама сличних циљева у Србији, региону, Европи и свету. Самостално, или у сарадњи са другим партнерима, учествоваће у обележавању значајних годишњица као што су 70. годишњица победе над фашизмом и нацизмом, 40. годишњица оснивања ОЕБС-а, 20. годишњица потпсивања Дејтонско-париског споразума.ОЕБС-у су потребне дубоке реформе да би одговорио циљу гарантовања једнаке безбедности свим земљама чланицама. ОЕБС је одиграо негативну улогу у току југословенске кризе јер није поштовао принципе Финалног акта из Хелсинкија. Израстао је у огроман и бирократизован, тром и неефикасан апарат подложан манипулацијама и притисцима. Његова мисија на Косову и Метохији (KVM - KosovoVerificationMission) 1998/1999 искоришћена је за припрему агресије НАТО. Што се тиче Дејтона, Београдски Форум подржава целовито и доследно спровођење Споразума, противи се његовој ревизији и плановима за унитаризацију чији је циљ поништавање принципа равноправности три конститутивна народа и два ентитета, поништавање принципа консенсуса. То би представљало ликвидацију саме основе мира и враћање стања на период пре почетка грађанског рата. Форум сматра да Србија, као гарант Дејтонско-париског споразума има дужност да подржи очување поменутих принципа, уставних надлежности Републике Српске и да не сме да подлегне притисцима усмереним да се Србија укључи у ревизију Дејтона и нова развлашћивања Републике Српске.
Форум ће наставити да подржава подизање Српског меморијала жртвама геноцида у 20. веку и активно ће учестовати у раду Иницијативног одбора. Покреће иницијативу за оснивање Савета Срба у региону чији је задатак биоанализирање заједничких проблема Срба који живе у различитим државама региона, скретање пажње на њихову обесправљеност и деловање према матичној држави, државама у којима живе и на међународним форумима у прилог поштовања европских стандарда заштите индивидуалних и колективних права.

Спољна политика: у концепт је потребно уградити и поштовати: 1. историјска искуства Србије и 2. визију. Утисак је да у пракси недостаје и једно и друго. Реципроцитет у односима са судема треба поштовати као свето правило. Једностране концесије и инфериорност скупо коштају Србију. Неутралност уградити у Устав. Није питање у томе да ли би други поштовали неутралност Србије. Основно је да Србија сама себе испоштује а онда ће је и други поштовати као неутралну.

С обзиром на укупни развој у Европи и свету, на све озбиљнију кризу у самој Европској унији, на заоштравање у односима Запад – Исток, превелика зависност од Запада и једностраност у спољној политици могли би се, већ на средњи рок, показати као кобни за Србију. При крају 2014. Све прогнозе са којима је Влада излазила у јавност биле су да ће се прва преговарачка поглавља отворити током децембра. У јануару 2015. из Брисла стижу вести да ће се прва поглавља отворити у другој половини 2015. Раније су се одлагања мерила седмицама, сада годином, а из Владе мук. Уствари, из Владе ипак оптимизам – да ће Србија постати чланица ЕУ већ 2019. Све то ѕвучи као гатање, дакле, доста површно. Преговори се одлажу за годину дана, а рок за пријем у чланство се скраћује чак за три године (раније прогнозе из ЕУ)! Где је ту логика? Да ли је ико у Влади направио анализу актуелног стања и трендова унутар ЕУ, да ли је ико покушао да предвиди где би се ЕУ могла наћи 2020. године? Зар нас на то не обавезују збивања и усмерења у Великој Британији, Француској, Шпанији, Грчкој, Белгији, Немачкој, криза у Украјини, нови концепт Јужног тока, затварање украјинског гасовода 2017.и много других важних трендова које нисмо имали у виду у тренутку полагања заклетве «једином путу»? Или нам нису потребне наше анализе, и даље ћемо се ослањати на фризиране информације које на кашичицу добијамо из апарата ЕУ,НАТО, или Вашингтона, уствари, из једног те истог извора! Проблем је кад се мало зна, другачији, али такође проблем кад се превише зна, а највећи кад се чини да се све зна.

На изради концепта стратегије требало би ангажовати најбоље домаће научнике и стручњаке. Влада би утврдила предлог, а Народна скупштиона усвојила стратегију.

Дипломатију треба организовати као професионалну службу. Велика је штета за државу ако се дипломатија третира као синекура за лојалне и заслужне кадрове странака на власти. Неопходно је да Влада што пре утврди прецизнекритеријуме за избор кандидат за амбасадори генералне конзуле (шефове ДКП). Скупштински одбор за спољну политику би у сваком конкретном случају био позван да оцењује да ли су прописани услови испуњени и да ли је кандидат способан да одговори дужности шефа ДКП у конкретној земљи. Већ само прописивање услова и процедуре именовања шефова ДКП деловало би превентивно обесхрабрујући предлагање лоших решења која у досадашњој пракси нису ретка.