Форум независне мисли

Одржана годишња скупштина београдског форума за свет равноправних. Изражена подршка и солидарност са Србима на Косову и Метохији. Покренута акција за сакупљање хуманитарне помоћи. У Галерији Прогреса скупштини присуствовало око 150 делегата, гостију и представника независних удружења. Представљена нова књига Форума „Србија и НАТО“.

На скупштини Београдског форума за свет равноправних одржаној 13. децембра 2011. у  галерији Компаније „Прогрес“, у присуству око 150 делегата и гостију из Србије и српског расејања, одобрен је Председавао је Драгомир Вучићевић, председник Скупштине Форума. Прихваћен је извештај Управног одбора о раду у 2011. години и Оквирни план рада за 2012. У име гостију Скупштини су се обратили проф. Миодраг Зечевић, председник СУБНОР Србије, ген. Видоје Пантелић, представник Клуба генерала и адмирала Србије,  Милета Радовић, генерални секретар Друштва српских домаћина, Слободан Аћимовић, предсеник Фонда за младе пољопривреднике „Борка Вучић“ и други. Изражена је подршка и солидарност са српским народом на Косову и Метохији у напорима за заштиту основних националних и људских права, као и закључак о настављању слања хуманитарне помоћи најугроженијима у сарадњи Форума са другим независним удружењима. Реферат о раду и ставовима Форума о важнијим унутрашњим и спољно-политичким питањима поднео је Живадин Јовановић, председник Форума. Извештај о финансијском пословању у име Надзорног одбора, поднео је Душан Јукић.

Професор Радован Радиновић, генерал у пензији представио је најновију књигу у издању Београдског форума „Србија и НАТО“. После рада скупштине приређен је коктел.

Има ли Србија стратегију?

(Изводи из реферата Живадина Јовановића)

Уласком у другу деценију рада Београдски форум се даље афирмисао у домаћој и иностраној јавности, у српском расејању као независно, нестраначко и непрофитно удружење.  
Форум указује на опасности које собом носи колебљива, недоследна и најасна политика у вези са статусом Косова и Метохије. Став Форума је да се не сме одступати од заштите легитимних државних и националних интереса гарантованих резолуцијом СБ УН 1244. Кандидатура за чланство у ЕУ није оправдање за стална узмицања нити она представља вредност која се може повезивати са статусом Косова и Метохије. Одговорни за будућност Србиј морају да се суоче са чињеницама да ЕУ, посебно њене најутицајније чланице, нису неутралне, још мање конструктивне у српско-албанском спору. Ти фактори деценијама  на многе начине демонстрирају јасну једнострану подршку албанској страни. Оне настоје да апетите Албанаца задовољавају жртвовањем виталних српски интереса Србије.
Чланице ЕУ и НАТО, које су 12 година присутне на Косову и Метохији и преко војне и цивилне мисије (UNMIK, EULEX) носе одговорност за  масовно кршење људских права Срба у Покрајини, за спречавање слободног и безбедног повратка преко 230.000 протераних Срба и других не-Албанаца. Оне су се током протекле две деценије испољиле као учесници у цепању српске нације и државне територије Србије. ЕУ и НАТО настављају јасну проалбански улогу све до данашњих дана, без наговештаја да је у ближој будућности напусте. О томе се мора водити рачуна не ради заоштравања односа било са НАТО или са ЕУ, још мање са конкретним земљама, већ једноставно, ради вођења реалније политике, постављања реалних циљева и времена неопходног за њихово остваривање. Време потребно за решавање сложених проблема као што је статус Косова и Метохије не може се мерити датумима седница форума у Брислу нити временом избора у Србији. То јре кратковидо и неодговорно.
Претерана „конструктивност“, „флексибилност“ и „креативност“ у политици Владе Србије, посебно у вези са статусом Косова и Метохије, стално померање тзв. црвене линије одбране државних и националних интереса на доле, равно је непостојању било какве државне стратегије и политике. Резолуција СБ УН 1244 је део међународног права трајног значаја, кристално јасан и садржајан основ заштите виталних интереса Србије. Неодговорно је да се тако вредан, историјски докуменат помиње узгредно и фрагментарно, да се користи као смоквин лист којим се покушава прикрити пузеће признавање илегалног отимања државне територије. Србија је извршила све своје обавезе из тог документа. Зато је нормално да постави јасан захтев да и сви други изврше своје обавезе и да се питање статуса Покрајине, а не само њеног северног дела, уврсти у дневни ред.
Изражавамо солидарност са српским народом на Косову и Метохији, како са онима у енклавама опасаним бодљикавом жицом, тако и са онима на северу Покрајине који мирним средствима штите свој опстанак и слободу. Наставићемо да их подржавамо у свим оправданим захтевима и надљудским напорима да штите своја основна људска права, укључујући право на постојање и самоопредељење. Наставићемо да учествујемо у хуманитарним активностим за помоћ најугроженијима.
 Србији је, заиста, потребан преокрет у политици, не какав адвокатишу лобисти НАТО-а и Империје, већ који очекује већина грађана Србије. Заштита опстанка, одбрана државне територије и економски развој нису конкурентне вредности како се то проучује српској јавности, већ нераздвојне предпоставке слободе, идентитета и достојанства. Поруке да те вредности зависе од милости или економске моћи других, да се зато морамо предати и одрећи свог порекла, идентитета и државне територије, сведоче о узнемирујућем поремећају у систему вредности.
Уместо непрекидне приче о помоћи и зависности од воље Брисла, ММФ-а и иностранства уопште, потребно је окретање себи и сопственим ресурсима и њихово покретање. То чини свака озбиљна држава. То ни за кога није аутархија и изолационизам већ најозбиљнија предпоставка независности и равноправности у подели рада и у односима са другим земљама и интеграцијама. Растурени и расточени ресурси траже одговорност. Ипак, они нису сасвим уништени у производњи хране, обновљиве енергије, индустрији, саобраћају. Дунав као артерија европске привреде представља огроман потенцијал Србије који је мање искоришћен него у било којој другој подунавској земљи. То се не може објаснити недостатком инвестиционих форндова, већ искључиво недостатком стратегије развоја. Највећи ресурси Србије су у људима, стручњацима, науци, иновацијама. Нажалост, сви ти ресурси нису у видокругу власти. Оне су имале и имају друге приоритете. Последице су беда, сиромаштво, енормна незапосленост и највећи одлив стручњака у иностранство.
Глобална економска криза, узрокована унутрашњим проблемима либералног корпоративног  капитализма, носи са собом мопбве ризике од ширења интервенционизма, пребацивања терета кризе са најразвијенијих на мање развијене земље богате енергентима и стратешким сировинама. Умножавају се војне интервенције и претње новим агресијама под лажним изговорима. У току је борба за прерасподелу природних и економских ресурса на планети. Асоцијације на историју 30-тих 20. века су неизбежне.

Сматрамо да снаге мира, равноправности и солидарности морају испољити још већу активност, јединство и присуство у јавности. Перспектива светских односа је у равноправности, реципроцитету и партнерству, не у хијерархији, диктатима и хегемонизму. Ширење милитаризма, војних интервенција под лажним изговорима, претње суверенитету и територијалном интегритету, кршење Повеље Уједињених нација и међународног права све више угрожавају мир и безбедност у свету. Таква политика заслужује јасну осуду свакога коме стало до сигурне будућности у миру и напретку. Морална обнова и катарза данас су најпотребнији носиоцима концепта либералног капитализма, неоколонијалистичких, глобалистичких и других сличних идеологија .
Србија је у великим и растућим проблемима. Они се не могу објаснити ни грешкама „старог режима“ ни последицама светске економске кризе. Такви покушаји су знак немоћи и неодговорности владајуће елите, бежања од истине и дуготрајног забијања главе у песак.
Истина је, међутим, да Србија дуго већ нема државну, националну, ни развојну стратегију. Има много папира и изјава да је на добром и сигурном путу, да су циљеви јасни и пријатељи поуздани, али дуго већ нема резултата а политички и социјално-економски проблеми све су већи.

За какву се стратегију Србије залаже Београдски форум?

1. Окретање себи и сопственим људским, научним, економским и геополитичким ресурсима, уз пуну отвореност за сарадњу са другима у суседству, Европи и свету, на основама равноправности и обостраних интереса;
2. Враћање националног и државног самопоштовања, обнова морала и самопоуздања нације као кључног услова покретања енергије и друштвено-економског напретка;
3. Очување суверенитета и територијалног интегритета земље као најважнијег државног и националног интереса што укључује правовремено препознавање опасности од сваког сепаратизма;
4. Поштовање међународних обавеза, уговора и међународног права и јасно инсистирање да сви други извршавају своје међународно-правне обавезе према Србији и српском народу, укључујући обавезе према резолуцији СБ УН 1244 (1999) и Дејтонско-париском уговору;
5. Мирно политичко решење статуса покрајине Косово и Метохија на основу целовите примене резолуције Савета безбедности УН 1244 која, као део система међународног права, има трајни значај;
6. Активна неутралност која ће бити подигнута на ниво уставног принципа;
7. Развој модерног система одбране са основним циљем одвраћања и уравнотежена војна сарадња са најзначајнијим земљама и савезима, без чланства или других ограничења суверенитета;
8. Развој и очување нормалних добрих односа са САД и Западом уопште, на основама равноправности и узајамности интереса;
9. Отвореност према ЕУ и даљи развој односа, све до пуноправног чланства, без уцена, ултиматума и трговине државном територијом и уставним уређењем. Србија не прихвата да статус кандидата, или чланство у ЕУ плаћа прихватањем отимања Косова и Метохије de facto или de iure.
10. Убрзани развој односа и сарадње са Русијом, Кином, Индијом, Бразилом (БРИКС) и свим другим земљама које уважавају Србију као равноправног партнера и подржавају њен суверенитет и територијални интегритет, на основама равноправности и узајамности интереса;
11. Стратешки однос према српском расејању, заштита људских права припадника српског народа у бившим југословенским републикама, слободан и безбедан повратак Срба избеглица и расељених лица на њихова огњишта.

Изложено представља, пре свега, позив да се схвати да без државне и националне стратегије Србија тешко може кренути напред. Стратегију не могу надоместити ни слободно тржиште, ни ЕУ, ни ММФ, ни страни инвеститори. Разрада или прилагођавање изнетог предпоставља ангажовање цивилног друштва, научника, политичара, институција.

Фото:

{artsexylightbox picasaUser="110726448310205699773" picasaAlbum="GodisnjaSkupstinaBeoforuma2011"}{/artsexylightbox}