Пише: Јово Вукелић

Правда минирана уз помоћ ментора САД и ЕУ

    Српска јавност данас врло мало зна и слабо је обавештена о томе шта се дешава са статусом и радом Специјалног суда за ратне злочине на Косову, чије оснивање је иницирао још давне 2014. швајцарски сенатор и правник Дик Марти. Тада је његов извештај о злочинима Ослободилачке војске Косова (ОВК) изазвао велики потрес у Бриселу, али и у Вашингтону и Москви и већини земаља ЕУ.

Обелодањивање његових прецизних и конкретних сазнања о монтруозним злочинима вођа и команданата ОВК над Србима узнемирило је Европу, Русију и САД и изазвало велико узбуђење и шок у светској јавности, а осуде и згражање на подручју Балкана, и посебно у Србији. Прошло је  пет година откако је ЕУ одлучила да оснује Специјални истражни тим за спровођење независне истраге о наводима Мартија, који је 2014. објавио у свом извештају да су докази прибављени током истраге довољни за подизање оптужница. Извештај је поднет Савету Европе.
Специјални суд за ратне злочине на Kосову требало је да истражује  злочине које су припадници Ослободилачке војске Kосова (ОВK) починили над етничким мањинама (читај Србима)  и политичким ривалима од 1998. до краја 2000.  Србија је приложила тоне докумената и доказа!

Специјални суд има надлежност над злочинима против човечности, ратним злочинима и другим кривичним делима према косовским законима. Потом је, у договору са ЕУ, Скупштина Kосова 2015. усвојила потребни законодавни оквир. (У Суду раде међународне судије, тужиоци и особље, са седиштем у Хагу.)
Јавност наравно највише интересује  шта је за пет година тај суд урадио, колико је истрага покренуо и окончао, колико је оптужница подигао и колико и каквих пресуда донео.  
Амерички правник Дејвид Швендиман именован је 1. септембра 2016. за главног тужиоца Специјалног суда (чије је формирање Скупштина Kосова одобрила раније). Иначе,  Швендиман је још од раније био на челу Специјалног истражног тима и водио истрагу о оптужбама које је изнео Д. Марти.

Пропали мандат  тужиоца Швендимана

    Кад је почетком новембра 2016. тужилац Швендимен посетио Београд и Приштину свечано и званично је рекао „да он долази како би потврдио одлучност да испуни свој мандат на енергичан и независан начин и потврди преданост у спровођењу овог процеса“. (1) Потом се главни тужилац Специјалног тужилаштва састao у Приштини и Београду са свим најзначајнијим представницима власти и најавио „истраге о злочинима које су припадници Ослободилачке војске Kосова починили над етничким мањинама и политичким ривалима“.
Посебно је најављена истрага о наводној трговини људским органима (органима Срба) од стране ОВК на Kосову. Формирање овог Специјалног Суда у Хагу (поред Хашког суда и мисије Еулекса која има овлашћења за овакве случајеве) надлежни у Хагу су образложили чињеницом за бољом заштитом сведока и тиме да се ради о специфичној и осетљивој истрази.

    После годину ипо дана  као бомба је у фебруару ове године одјекнула вест да специјални тужилац Швендимен напушта тужилаштво за ратне злочине на Kосову: „Од  априла више нећу бити на тој позицији. Моје именовање се завршава 31. марта 2018“. Појаснио да не даје оставку нити је отпуштен са те позиције, већ народски речено, да мора у пензију, „због истицања рока његовог временски ограниченог именовања у дипломатској служби САД“ . (2)

    Ова званична формулација да му је „истекао рок“ најбоље одсликава оно што је радио и урадио Швендимен. А није урадио, на жалост правде и правичности и жртава ништа! Свој мандат није испунио.

Специјално тужилаштво на чијем је челу био толико дуго времена  није подигло ни једну једину јавну оптужницу! Зашто? (Можда је и подигао неке тајне оптужнице, а да ову озбиљну материју карикаирамо: о томе ће неке будуће генерације читати вероватно у његовим мемоарима). На крају, Швендимен је куртоазно и нетачно додао „ да његов одлазак не значи промену курса нити подршке раду Специјализованог тужилаштва од стране САД или ЕУ“. Истичемо, никаквог курса ту никада није било сем опструкције и одуговлачења управо од његове државе САД!

У свом опроштајном говору одржаном је у препуној сали Лајденског универзитета пред публиком састављеном од адвоката, новинара, дипломата и студената, нашироко је објашњавао  и правдао се „да „рад“ Суда није напад на историјски приказ о независности Kосова, нити приказ о ветеранима Ослободилачке војске Kосова“.  Имали су шта да чују присутни... Умало да се вођама ОВК извини за наводну истрагу!

Коме се и зашто  Швендимен правдао што је уопште био тужилац, иако није подигао ни једну једину оптужницу против вођа ОВК?

Ситуација је таква да се сада чека именовање новог тужиоца Специјалног суда за ратне злочине у Хагу, који треба да истражи злочине припадника Ослободилачке војске Kосова (ОВK) над српским народом од 1998. до 2000. Да поновимо стару народну изреку у бескрајном чекању споре (и достижне) правде: „Не липши магарче до зелене траве!“

Еулекс је одустао од гоњења Албанаца за трговину органима

Да би разлози Швендименовог одласка били јаснији јавности наводимо следећи догађај. Три дана пре званичне оставке Швендимана догодио се највећи могући скандал: Еулекс је одустао од гоњења групе Албанаца за трговину органима Срба на Kосмету!  

Да ли ће овакав поступак  осудити правничка Европа као бруку и срамоту ЕУ? До сада, колико смо пратили, није?! Неко може да запита, а зашто би то било брука, ако није било доказа?
Пре одговора треба само подсетити да се годинама овом истрагом бавио управо Швендимен и да он, поред Дика Мартија, о томе зна највише. И логично, кад је сазнао да је Еулекс  одустао од подизања оптужнице схватио је да је напуштен, остављен сам и да ни он не може подићи оптужницу потив вођа ОВК - насупрот ЕУ и САД. Нормално, уследило је повлачање са функције. Била је то јасан сигнал која је, уз све притиске који су долазили од стране Албанаца, ЕУ и самих САД, „помогла“ Швендимену да донесе одлуку о одласку и оде необављена посла. Ментор једноставно не дозвољава осуду својих албанских извршитеља из ОВК.
Злочиначка група ОВК која се скоро пуну деценију сумњичила за монструозну трговину органима српских и албанских цивила на Kосову и Метохији тако неће одговарати за злочин. Kрвници који су вадили органе у "Жутој кући" су ослобођени. Корумпирани Еулекс је одустао од кривичног гоњења седморо од осморо осумњичених у случају "Медикус", које је Марти у свом чувеном извештају директно повезао са злочинима без преседана над српским народом у злогласној "Жутој кући".

Шта да кажу чланови породица, родбина убијених, Срби, грађани Србије и уопште јавност и званичници Европе? Шта да каже Дик Марти?
Еулексовим потезом амнестирани су бивши посланик ДПK и кардиолог Шаип Муја (пријатељ Х. Тачија), бивши министар здравља Аљуш Гаши и бивши председник Општинског суда у Приштини Нухи Ука, затим Шкељзен Сиљај, Ринон Дервиши, Осман Мехмети и Фљамур Богај.
Једини осумњичени је остао турски доктор Kенан Демиркол, чија се одбрана позива на то да је било каква истрага Еулекса незаконита, јер је законски рок од 30 месеци истекао у септембру прошле године.
Лукави и подмукли Еулекс, антисрпски настојен,  је овај случај, иначе, затворио у новембру 2017, али је то тек сада обелодањено. Kако је наведено, „против осумњичених Албанаца нема довољно разумне сумње да су учествовали у трговини органима, наношењу тешких телесних повреда и у осталим злочинима који су им стављани на терет“. (4)

Да подсетимо: постоје необориви докази и сведочења учесника у киднаповању Срба од 1998, затим њиховом пребацивању у логоре, куће и бродове, где су им вађени органи, а онда специјалним каналима слати у болнице по Европи, где су илегално рађене трансплантације тешко оболелим богатим грађанима. Сви ти докази су у поседу Специјалног суда за злочине ОВК над Србима. Ланац трговаца органима деловао је уз помоћ клинике "Медикус", која се налазила на периферији Приштине. Њен директор Љутфи Дервиши је 2013. осуђен на осам година затвора због организованог криминала и трговине људским органима, док је његов син Арбан осуђен на седам година затвора, али су обојица била у бекству и нису одслужила казне. У овом случају судило се у одсуству и турском доктору Јусуфу Сонмезу и Израелцу Моши Харелу, који су у оптужници били означени као вође криминалне групе. Оптужени су за 30 нелегалних трансплантација бубрега.