Штокхолм, 2015-05-31.

Званично саопштење за јавност: с Вечери сећања поводом 70 година пробоја последњих заточеника Јасеновацког система хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома, одржане у Штокхолму

На дан Светог новомученика Вукашина од Клепаца 29. маја 2015. године у препуној конференционој сали Радничког универзитета у Штокхолму – АБФ, одржано је Вече сећања поводом 70 година од како су усташе напустиле Јасеновачки систем хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома.

Програм комеморације је био приређен искључиво за шведску публику која је веома мало знала о геноциду и холокаусту у Независној Држави Хрватској у Другом светском рату.
Програм је отворен изложбом Страдања јасеновачких жртава филмског ствараоца Симе Брдара, као и награђиваним докуметарним филмом ЈУСП Доња Градина истог аутора, са називом “Чиста крв”, који говори о јасеновачком логорашу, живом сведоку, Јеврејину Цадику Данону – Брацу.
Такође је приказан одломак из интервјуа проф др Жарка Видовића, ауторке Јелене Миле, глумице и продуцента. Прича данас пензионисаног историје цивилизације професора Видовића, који живи и ради у Београду, почиње у Сарајеву, где је тада као млади студент био ухваћен и пребачен у логор у Јасеновцу одакле га Немци извлаче ’42 и шаљу на принудни рад градње путева на крајњем северу Норвешке. Захваљујући Норвежанима Жарко бежи ’43 за Шведску. Током свог кратког боравка у Шведској наставља да студира на Унверзитету у Упсали где му се родила и ћерка Зага.
Проф др Видовић није могао присуствовати овој комеморацији у Штокхолму, али је зато публику у поздравила његова кћерка Зага Грип која је свога оца први пут упознала пре 8 година у Београду. По свом првом и једином повратку из Шведске 1947. у тадашњу Југославију, власти су Жарка ухватиле и забраниле сваки излазак из земље и сваку комуникацију с иностранством, тако да је и Зага расла у потпуном незнању о свом биолошком оцу.
Међутим, највећу пажњу Швеђана је привукло предавње директорке Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation из Лондона, Драгане Мијатовић Томашевић, одржаног на енглеском језику. Госпођа Мијатовић-Томасевић је својим прецизним објашњењима о разлици између усташке и наци-фашистичке идеологије ставила јасно до знања да није било фашистичких жртава у НДХ током Другог светског рата, него хрватског клеро-нацизма. Уз представљање своје књиге такође је објаснила важан значај и улогу Ивана Ханса Мерца, пионира ’Католицке акције’, који је усташком режиму био највећи духовни идеолог. Уследио је пљусак питања већином изазваних огорчењем шведске публике која није знала нита о Јасеновачком систему хрватских концетрационих логора за истребљенеј Срба, Јевреја и Рома, а још мање о идеологу “Орлова/Крижара”, Ивану Хансу Мерцу. У току вечери се први пут на сцени чуо текст исте ауторке Томасевић- Мијатовић, објављен у престижном торонтском часопису “Људи говоре”, под називом ”Писмо мајци”, које је казивала драмска уметница Јелена Мила.
Целокупан материјал с овогодишње комеморације у Штокхолму, на захтев шведског Института за проучавање живе историје (Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation) биће свечано предат овој институцији која се бави демократијом и људским правима користећи искуства историје као науке за будућност.
За идућу годину је ваћ најављено предавање предсједника Међународне комисије за истину о Јасеновцу, проф др Србољуба Живановића, истакнутог научника у области антропологије, палеопатологије и медицине.
Овој свечаности, која се по пети пут одржава у Штокхолму, са територије бивше Југославије присуствовао је амбасадор Србије Душан Црногорчевић, јеврејска породица – преживеле жртве холокауста др Јован и Дина Рајс, као и свештеници храма Светог Сава, Душан Раковић и Арсеније Гардовић.

Комеморацију у сарадњи организовали:
Биро Републике Српске у Шведкој (НВО), Фондација Царица Јелена, АБФ Штокхолм, Амбасада републике Србије у Краљевини Шведској, као и Српска православна црква, Црквена општина Свети Сава – Штокхолм.