Вили Вимер

Македонија, шта то оно беше? То су се питали многи пре недељу дана када су наше медије преплавиле вести о распламсавању борби у једном македонском граду са више мртвих и повређених.

Годинама је Македонија била жута мрља у западноевропском видном пољу.Некада ја то било другачије. Oнда када су по окончању оружаних сукоба за Косово они избили у Македонији, јужном суседу Србије, са циљем подвајања народа који тамо живе. Тада су поново искрсле идеје о Великој Албанији, јер је било посве извесно да су америчка војска и остале иснституције америчке владе, пружале јавну и тајну подршку албанским борцима у Македонији. Ове снаге су наоружавали и обучавали исти они који су зналачки искористили косовску „ОВК“ као средство за остваривање својих интереса од којих је један био и избијање рата на Косову.

Сви смо на основу овога могали јасно да сагледамо њихове циљеве:

1. развој и будућа државна структура сваке балканске државе понаособ зависиће од воље једне једине силе - од САД;

2. задатак Европејаца је да се дугорочно међусобно споре, служећи и покоравајући се на тај начин америчким плановима;

3. ни у ком случају не дозволити задовољвајуће решење усаглашавањем интереса, јер никада се не зна …;

4. тако обликовати структуру Балкана да се сваки могући утицај Руске Федерације у овом региону све до Јадрана, расплине у ваздух;

5. КаоштонамјепознатојoшизвременаВермахта,на Балкану је у суштини све зависило од тога који ће народ придобити за себе што моћнију спољну базу за остварење сопствених интереса, како би их увезали са интересима моћних савезника против интереса оних других.Суседи су ту да претрпе штету и да пате;

6. Ако је могуће и на Балкану наметнути модел односа према мањинским народима који је силом наметнут у балтичким државама. Улога примера балтичких држава састоји се у томе да се мањинама не допусти никаква унутарполитичка правна позиција која би била у складу са европским стандардима. Сваки покушај споља да се поправи правна позиција мањина изврнуће се у ”руску опасност”, док ће се балтичка ароганција штити петом тачком НАТО-уговора. Ово стање су балтичке државе довеле до европске перфекције, али се оно да успоставити и у другим подручјима;

7. У Македонији треба по сваку цену одржати стање ”видљиве фрагилности”. Она се састоји у томе да грчки сусед свом рођаку не дозволи жељено име државе чиме се у међународној јавности појачава утисак да колач још увек није до краја подељен.

Медији у нашој земљи, блиски држави, не показују на екранима крваве догађаје у овој балканској држави тако да заинтересована публика не може ни да се нада да ће бити просвећена у погледу стварних или наводних узрока оружаних сукоба.

Наводно, реч је о борби против корупције због које је ионако свако на Балкану сумњиво лице. Међутим, за НАТО и ЕУ пајташе, корупција није баш никакав повод да утичу на догађаје, јер свако на Земљином шару зна са којим жаром су они украјинску корупцију привили на груди. Та, зар ћемо уопште поверовати заклињањима ове врсте европске врхушке након што је један савезни министар (Немачке, прим.ред.) производњу хероина у Авганистану означио као покретачку снагу привредног развоја ове државе.

Зато би људи који се окупљају иза оваквих слогана и одлазе на уличне протесте требало да знају једно: они корачају иза аргумената, пописаних на медијски пробитачним цедуљама из складишта истих таквих цедуља, у које не верују ни њихови аутори.

Вероватнији разлог онога што се догађа у Македонији ипак треба тражити у ономе очему се говорка: борбе у овој земљи утицаће на планове о изградњи руског гасовода за снабдевање гасом Јужне Европе који нису покопани.

Бесперспективност у коју су управо земље Балкана гурнули НАТО, ЕУ и Лемен-Брадерсов свет нормално је створило код њих преку потребу за руским финансијским авансима. Јер, зашто би оне тонуле у беду звог бесперспективности на Западу када ће Сунце– као у стара времена – поново гранути на Истоку?

Борбе у Македонији су у оваквим околностима први сигнали сукоба на новом фронту. То нам јасно говоре и изјаве председника Србије Николића о Косову и његовом повратку у састав Србије. Раседлине на Балкану ће убудуће показивати другачије правце и мустре.

Ко ће играти на коју карту и ко ће бити добитник?

Москва се у сваком случају враћа. Јер, она никада није ни отишла.

Превела са немачког на српски:
Бранка Јовановић