Радомир Батуран

У години 100-годишњег јубилеја Српске Голготе – повлачења Војске Краљевине Србије, са ђацима, студентима и народом, прогнаним из отаџбине од милитатних европских империја Аустро-Угарскe и Немачке, објавићемо тематски двоброј 23/24. на српском и енглеском језику, под називом СРПСКА ГОЛГОТА / SERBIANGOLGOTHA. Број ћеимати 12 рубрика,10 на српском и 2 на енглеском језику. Рубрика ПОЕЗИЈА имаће 3 циклуса: I. Поема ”Велики друг” Растка Петровића ’за спомен тридесет хиљада његових вршњака који помреше у Албанији’, песма мајору Драгутину Гавриловићу, благодарење на Зајтинлику Матеја Арсенијевића и ”Војничка бележница” Николе Александра Марића; II. Песме посвећене Гаврилу Принципу Милоша Црњанског, Стевана Раичковића, Ивана В. Лалића, Матије Бећковића, Момира Војводића, Ранка Јововића, Милице Краљ, Владимира Јегличића, Ђорђа Сладоја, Милана Ненадића, Радована Караџића и Рајка Петрова Нога; III. Редовне песме: Славомира Гвозденовића и Драгана Стојановића. У рубрици ПРОЗА објављујемо причу Волфганга Колхазеа ”Проналазак новог језика” коју је превео са немачког Ђорђо Васић и причу ”Ноћ дугих ножева још траје” Радомира Батурана. Рубрика ЕСЕЈ И КРИТИКА окучиће текстове ”Српска књижевност у Великом рату” Олге Красић Марјановић, приказ романа ”Беле ноћи сивог сокола” Лабуда Драгија који пише Душица Ивановић и есеј Владимира Димитријевића о Светомиру Настасијевићу као тумачу поезије брата Момчила Настасијевића. Драму ”Сан црне реке” пише Александар Ж. Петровић као ”истиниту причу из Великог рата о сну вечне пене”, како у поднаслову каже аутор. У рубрици РАЗГОВОР доносимо ”Разговор са књижевником Божидаром Ковачевићем који је водио Коста Димитријевић. ”Личност св. Николаја Жичког” Милуна Костића попуњава рубрику ПОРТРЕТ. Студију о Првом светском рату, са приказом свих догађаја по годинама од 1914. до 1919. пише Милислав Секулић, а писма прогнаних српских ђака и студената у току Првог светског рата изабрао је Ристо Одавић. Ова два рукописа објављујемо у рубрици СРПСКА ГОЛГОТА. Рубрику ЗАРЕЗИВАЊЕ У КАМЕНУ посветили смо Милунки Савић, солунској јунакињи. У рубрици ЈЕЗИК И ПИСМО доносимо аутентичан есеј Огњена Војводића ”Стогодишњица југословенског вишеименовања српског језика” и приказ књиге Оливере Дуњић и Лабуда Драгића ”Српски језик у мутљагу” који пише Душица Ивановић. О уметнику Будимиру Димитријевићу пишу Јелена Живковић, Тихо Илијашевић и Драган Јовановић Данилов у рубрици ПРИЧА О УМЕТНИКУ. Графикама овог уметника илустрован је овај двоброј часописа ”Људи говоре”, тако да свака од 12 рубрика почиње са по једном уметничком репродукцијом овог сликара са тематитиком из Великог рата. Рубрика ПОЛЕМИКА уступљена је Драгани Мијатовић Томашевић која полемише о ”Ивану Хансу Мерцу, римокатоличкој ’цркви’ и истинитим лажима”. Српски део часописа закључује културни календар ДОГАЂАЈИ У СНА И КЛУБУ ЧАСОПИСА “ЉУДИ ГОВОРЕ” и списком претплатника и пријатеља часописа.

Енглески део часописа има 3 рубрике. Прва је SERBIANGOLGOTHA, у којој су текстови Михаила Папазоглуа о Гаврилу Принципу, Драге Драгашевић о грађанима Канаде који су избегли из Аустро-Угарске у Канаду и ту затворени у логоре смрти, у којима су поумирали или остали све до завршетка Великог рата. О тим логорима се није ништа знало све до краја 20. века. О Српској Голготи пишу и два новинара и путописца из САД и Енглеске који су боравили на Српском фронту у време рата. Џон Рид пише путопис о ”Пољу смрти” а Томас Липтон о Ужасна истина о Србији. Преносимо одломке из њихових књига и репортажа. Од овог броја увели смо и нову рубрику РАТ И МЕДИЈИ која доноси текст WarintheMediaandtheEnglishLanguage: theCaseofYugoslavia 1999 Bombardment/Рат у медијима и енглески језик: случај бомбардовања Југославије 1999.