Понекад треба имати и трачак наде! Ову наду отелотворује сенаторка из Калифорније, госпођа Дајен Фајнстајн. Она је била погонска снага иза најодвратанијег извештаја са којим је морао да се суочи амерички Конгрес. Оно што је у овом извештају објављено, плус оно што можемо и сами да замислимо да је у њему, нужно ће имати озбиљних последица.

Неће бити довољно да се уз помоћ мејнстрим штампе која све провлачи кроз омекшиваче, заигра на карту времена и навикавање на сваку врсту вести. Сједињене Америчке Држве се неће процењивати према томо ко је зацрнио информације у овом извештају не би ли прикрио оно најгоре. Сједињене Америчке Државе ће се процењивати по томе да ли ће извести пред редовне судове оне који су прекршили хуманитарно право и да ли ће са судијама Међународог кривичног суда у Хагу упознати своје бивше председнике државе и министре Бушове владе. При томе неће играти никакву улогу чињеница да ли су САД потписале или не оснивачки акт за овај суд у Хагу. Бил Клинтон га је свакако потписао. Данас можемо само да наслутимо зашто је Џорџ В. Буш повукао свој потпис. Не значи ли то за остатак света да ћемо морати да се трајно привикнемо на Сједињене Америчке Државе које ће свуда у свету водити ратове, спроводити терор и организовати убиства само зато да не би морале да стану пред Хаг?

Сада госпођа сенаторка може да буде сигурна у даљи развој догађаја у Вашингтону. Овај извештај ће окончати добре односе ратнохушкачких снага у Вашингтону. У оној мери у којој ће у време Обаминог председничког мандата његов претходник бити стављен на стуб срама историјских размера, у тој мери ће, као амин у цркви, бити известан следећи обрачун. Јер, убиства дроновима широм света која се подсмевају сваком до сада важећем правном стандарду, а за која је одговоран садашњи председник, вапе за третманом Конгреса á la сенатoрка Фајнстајн. При већини у Конгресу, која након последњих избора влада у оба дома, нећемо дуго на то чекати.

Након што су се банкротом инвестиционе банке Леман Брадерс у Сједињеним Државама глобалне финансије срозале у мртву патуљасту звезду прети нам ”политички грађански рат” размера какав свет до сада није доживео. Не ради се овде о томе да жртве буду праведно обештећене, а злочинци превдено кажњени или да прошло државно руководство коначно буде изведено пред одговарајући суд. Овде се ради о борби за моћ у тврђави САД, колико год она коштала.

А ми? Где је била најава госпође канцеларке на конгресу ХДС, одржаном пре неки дан у Келну, да ће поводом већ у том тренутку објављених потресних делова извештаја из Вашингтона захтевати хитан састанак председника и премијера држава чланица НАТО? И њој је, као и свима другима, јасно да злочини против човечности, документовани у овом извештају, нису били могући без система НАТО.

Није уопште потребно да чекамо норвешког генералног секретара НАТО, који је ових дана ишчезао са лица Земље. Осовина око које се окреће ова мрежа смакнућа се зове Рамштајн, а ова ваздушна база је на територији Немачке. Пољска која на свој већ уобичајен начин упиње све снаге против свог исконског непријатеља, шаље шифровану поруку да вашингтонки извештај не мора да нас много брине. Ми са своје стране свакако не треба да уперимо прст ни на кога, чак и када нам на памет падају парадигматични типови из прошлости, па и онај који је носио име Квислинг. А, и немачка савезна влада je по свему судећи у својој поруци шифровла да се ”послови одвијају” по плану. Она не примећује да је готово са заједницом која дели исте вредности уколико се ови догађаји хитно не тематизују на највишем нивоу и не искористи прилика да се спроведе ”велика чистка Алијансе”, која је већ поодавно неопходна. Сада се показује колико је кобно било то што је НАТО поверено спровођење америчке политике на читавом глобусу изван оквира уговора о НАТО који су одобрили парламенти.

Ових дана у Америци, у последњој побуни дамократских врлина због низа убистава, људи демонстрирају под слоганом НЕ МОЖЕМО ДА ДИШЕМО. Да, тачно тако! НАТО нам је некада очувао мир, данас нас НАТО увлачи у рат. И то не само нас, већ, на овај или онај начин, читав крвави појас од Украјине до Авганистана. Слобода наше штампе је мртво слово на папиру. Грађани имају осећање да је њихова влада потпуно беспомоћна било да су у питању ратови било реке избеглица. Према извештајима штампе у Великој Британији значајан број општина ће морати да одустане од коришћења речи ”Божић” јер се она, може бити, неће допасти досељеницима.

Много људи има оправдан утисак да је управо наша форма живота оно што треба уклонити у процесу на који наша влада очигледно нема никакав утицај. Зато она радије оцрњује оне који желе ефикасну владу у слободној земљи. Постало је загушљиво у земљи, а влада то не схвата.

Са немачког превела: Бранка Јовановић