Разговор са Др Рудолфом Хаенселом, немачким психологом за омладину и насиље, објављен у листу „Воралбергер Нацхрицхтен“

Психолог за омладину и насиље  Хäнсел позива друство и политичаре да делују.

Линдау. Према  немачком психологу за омладину и насиље  Рудолф-у Хäнсел-у ексцеси насиља у САД постају све гори. Експерт за компјутерске убиствене игре и њихове последице на децу говори о неопходности енергицног реаговања према производјацима убиствених видеоигрица и трази заједницке напоре за превенцију насиља. Хäнсел види у социјалном пропадању и недостатаку везе са децом узроке растуце агресије код омладине. Али, Хäнсел види такодје и повецање свести о том проблему. Потребно је висе иницијатива и активних мера. 

Која је била васа спонтана реакција  на массакар у Неwтоwн-у?

Хäнсел: Ја сам био сокиран и невероватно погодјен. У оваквим ситуацијама сам у првом реду цовек и тек онда експерт.  Бруталност поциниоца се тешко може представити. Он је употребио муницију која тела зртава невероватно унаказује. Зато њиховим родитељима нису показивана тела  деце, него само фотографије.

Да ли сте ви познавалац САД. Засто се овакве катастрофе стално тамо догадјају?

Хäнсел: Несто је врло болесно у САД. То казе и мој америцки колега и прјатељ  Даве Цроссманн. Он верује да оно најгоре тек долази. Нигде у свету се преко медија људи не подстичу на висе насиља него у САД. САД се клањају једној ратној култури, постоји једно војно основно разумевање. То је идеална подлога за практиковање насиља.  
Засто је насиље бас код омладине постало тако ексцесивно? На пример, ударање зртве када је она вец на поду.
Хäнсел: Зато сто многи то стално  гледају у насиљним игрицама на интернету. И то  без икакве мере, или контроле. Онда мозе и у реалним ситуацијама да додје до нестајања кодекса цасти. На пример, да некога ко је вец на поду не треба ударати. Некада су наравно такви поцинитељи толико социјално запустени и тотално неспособни за комуницирање са другима. То је случај са  иyвршиоцом злочина у  Неwтоwн-у. Модел понасања таквих насилника увек је исти.  

Како мозуемо да се суочимо са овим потенцијалом насиља?

Хäнсел: Тако сто би деци прузили везу, време и пазњу. Тако сто би неке вредности дали примерима али поставили и границе. Роситељи и овласцени васпитаци морају јасно да казу: ово је добро, а ово није добро.
Бозиц је време за поклоне. Постоје ли поклони који би спутавали насиље?
Хäнсел: Најлепси поклони су време, пажња и веза са децом. Деци треба цитати прице и слусати их када они прицају.  Њихов језик треба опремити са безнасиљним орузјем за ресавање конфликта.
Бозиц је познат и као време надолазецих емоција. Колико је омладина спремна да то прими? Пре свега негативних емоција?
Хäнсел: Ја не познајем истразивања о томе. Ипак је једно јасно: У таквим данима и у одредјеним ситуацијама се конзумира исувисе алкохола и дрога. Онда наравно мозе, у комбинацији са одредјеним осецањем при томе да додје и до негативних реакција.   
Да ли у борби против насиља међу младима региструјете и успехе?

Хäнсел: Свакако.  Са радосцу региструјен бројне иницијативе које објасјавају ту тему и предлазу мере за успехе. И млади су све више свесни проблема, исто као и родитељи који су сада раније упозорени, када са њиховом децом несто није у реду.
 
О личности:

Др. Рудолф Хäнсел

67-годисњи наставник основних и средњих скола, је после дужих практицнох искустава, студирао у разним сколама психологије и постао је експерт за спрецавање насиља. Измедју 2001. и 2007. године био је ректор и нацелник у дрзавном саветовалисту за сколе у Округу Мüнцхен. Аутор је више књига и бројних струцних радова објављених у цасописима. Његово најпознатије дело је “Гаме овер! Како убитацне игре манипулишу нашом омладином“, издавач Каи Хомилиус Верлаг. Др. Рудолф Хäнсел зиви Линдау, где води саветовалиште за психотерапију и психологију.