Проф.Др.Рајко Долечек,ДрСц.
Острава, Чешка, 02.12.12.

Поглед из Чешке:

         Новембар 2012 је постао гадном љагом у историји међународног права, пошто је фарса, звана Међународни кривични трибунал за ратне злочине у некадашњој Југославији (ICTY), у ствари продужена рука владе САД, ослободио после нове судске расправе, као невине, два хрватска генерала А.Готовину и М.Маркача. A пре године дана су били осуђени за ратне злочине на 24, односно 18 година робије. И ослободио је, већ други пут ухапшеног косовско-албанског лидера и команданта ОВК,  Рамуша Харадинаја и његова два саборца-кољача Идриза Балаја и Лахи Брахимија, суђене ради ратних злочина, за убиства и мучење Срба, Рома и Србији лојалних Албанаца, пошто није било довољно сведока њихових злочина, који би хтели (смели) да сведоче, док је пуно сведока нестало.

         Генерал Готовина је био командант операција Бљесак и Олуја (мај и август 1995), током којих је, уз помоћ босанско-муслиманске војске и авиона НАТО, било опљачкано и истерано 220 000 Срба, који су вековима живели у Книнској Крајини и Славонији. Њихови домови су били попаљени и разорени бомбардовањем. Преко 1 000 Срба, међу љима жене и деца, који нису побегли, је било поубијано. Чешки туристи који су пролазили Книнском Крајином после 1995.године, су лично видели уништена, празна српска насеља. Операције су спремали изнајмљени плаћеници, амерички генерали C.Vuono, C.Saint  и H.Soyster. Генерал Маркач је био генерал полиције. Хрватску војску је ванредно наоружала «мирољубива» Немачка. Немачко оружје је ту опет  убијало и уништавало као пре 50 година. Нико није био за ову геноцидну операцију осуђен. Нико из «друштвене заједнице» чешког председника Хавела, нити из ОУН, није нешта против тога предузимао, протестирао. Огромне количине оружја из складишта бивше Немачке Демократске Републике за хрватску војску су биле тако рећи јавно шверцоване из Немачке преко Аустрије и Мађарске.

         После првог хапшења Рамуша Харадинаја и негових сукриваца у злочинима против Срба, Рома, Србији лојалних Албанаца, је о њима изјавила прокураторка ICTY Carla del Ponte (иначе увек против Срба):

         -«Пред вама су људи, оптужени за злочине – грозне, свирепе, насилне злочине; злочине убиства, истеривања и мучења, силовања, отмица, насилног тамничења, све до најсвирепијег мучења......Ни мало не сумњајте, а оптужба ће то и доказати, да ова тројица – овај господар рата (то значи Харадинај), његов поручник и његов тамничар – имају окрвављене руке...»(из књиге Карле дел Понте: Госпођа тужитељка. Профил, Београд, 2008, стр.291).

         Сасвим је очевидно, да је Трибунал у Хагу политичка установа, која је требала да са правне стране оправда незаконите поступке, злочине  Запада (Европске уније, НАТО, САД) против Југославије, Срба. Запад је за себе Трибунал изнудио 25.маја 1993 резолуцијом Савета Безбедности 827, иако СБ није за то имао мандат -  имала би га само Генерална скупштина ОУН. Било би наиме чудно, када би оснивачи Трибунала у Хагу дозволили, да он осуди неког значајног косовског Албанца или Хрвата, пошто би тиме осудили и сами себе, као помоћнике организатора највеће етничке чистке у Европи после 2.светског рата (операције Бљесак и Олуја) и као организаторе отцепљења Косова и Метохије, уз истеривање 230 000 Срба, Рома, Горанаца и Србији лојалних Албанаца, уз безбројна убиства, пљачке и разарања, и  убиства Срба и Рома ради добијања њихових органа за трансплантације. Трибунал ICTY у Хагу је показао овим својим поступцима, да је стварна  љага међународног права, да је тиме извршио морално самоубиство. Да постане Трибунал у Хагу, много се потрудила гђа Madeleine Albright, иначе звана и „балкански касапин».

         У контексту са вестима из Хага, губи своју вредност Нобелова награда за мир дата Европској унији у 2012, пошто је она учествовала у 1999.години у злочиначкој, незаконитој агресији против остатка Југославије, без саагласности Савета безбедности, која је значила 78 дана безобзирног бомбардовања, варварског уништавања и убијања, без извињења, без компензације, уз невероватне лажи пропаганде против Срба. А какву вредност је имала она сумњива, скандалозна Нобелова награда за мир 2004.године Марти Ахтисарију,  кад је као званични тобожњи «посредник» између Срба и косовских Албанаца скроз једнострано предао Косово и Метохију Албанцима. Да ли је стварно добио за то оне милионе евра, као што се онда говорило, од албанског тајкуна Пацолија?

         Догађаји на Косову и Метохије се врло непријатно дотичу и нас Чеха, пошто је наш министат иностраних послова Карло Schwarzenberg, из старе католичке племичке породице, са пронемачким и аустро-угарским симпатијама и везама, организовао срамно, бесмислено признавање суверенитета за псеудо државу Косово (21.маја 2008). Он тиме није само веома оштетио традиционалне братске везе између Чеха и Срба, него је показао и омаловажавање јавног мишљења у Чешкој (било је огромном вечином против признавања суверенитета Косова) и нашег Парламента, који о томе уопште није ни гласао. Даље је увредио и нашег председника републике, Вацлава Клауза, који је оштро ово признање осудио и лично се извинио амбасадору Србије у Прагу. Schwarzenberg је признао владу Косова оптерећену безбројним тешким криминалним активностима. Како сме такав човек сада да кандидује за председника Чешке републике?

         Требало би зато укинути ову једнострану љагу судства, овај скроз пристрасни «амерички» Трибунал, пун прљавих одлука, и  заменити га сасвим новим, правичним и поштеним Трибуналом. Јер у вези са овим данашњим има сасвим право песник Матија Бећковић кад каже, да је у Хагу свако невин док се не докаже да је Србин.