Углед Савјета Европе на коцки!!!
Форум преноси |
Они који су пратили и дивили се Савјету Европе сумњају да ће усред реформе ова организација постати импотентна. Умјесто да постигне јачу улогу како би постао истински борац за људска права, демократију и владавину права на међународној арени, Савјет Европе постао је још једна у низу импотентних бирократских институција неспособних да се суоче са мновим питањима, као што је шта његове земље чланице раде ван граница Европе.
Савјет Европе основан је 05. маја 1949. године, одмах након 2. свјетског рата. Најстарија европска институција покушава развити заједничке и демократске принципе базиране на Европској конвенцији о људским правима и основним слободама, те другим пратећим документима о заштити појединацадиљем Европе. Чине га Парламентарна скупштина и Конгрес локалних и регионалних власти, чији су чланови представници свих 47 земаља чланица. Једно од тијела Савејта Европе је Европска комисија за власти тзв. Венецијанска комисија као и независно тијело Еврпски суд за људска права.
Главни циљ Савјета Европе је стварање демократије и права широм контитнента, обезбјеђујући провођење његових основних вриједности: људских права, демократије и правних држава. Потписивање и ратификација Европске конвенције о људским правима предуслов је за учлањење у Савјет Европе. Усвојена је 1950. године, а 1953. јеступила на снагу.
Правни оквир Савјета Европе обухвата више од 200 конвенција. Исте су правно обавезујући споразуми, а земља чланица је у обавези да их проводинакон потписивања и ратификације. Истовремено, државе са статусом посматрача су: Света Столица, Канада, Јапан, Израел, Мексико и Сједињене Америчке Државе.
Главни приоритет Савјета Европе је заштита људских права, вишестраначја и владавине права,али након свих дешавања у задњој деценији, становници Европе остали су без текста, јер је нешто страшно пошло по злу, а овдје ћемо јасно рећи шта.
Они који прате рад Савјета Еворпе и они који су се дивили његовом раду не могу се отети утиску да је усред реформе Савјета Европе, ова организација постала импотентна. Умјесто да постигне јачу улогу како би постао истински борац за људска права, демократију и владавину права у међународној арени, Савјет Европе постао је још једна импотентна институција у низу, која се бави мање важним питањима, умјесто да се бави горућим питањима као што је шта раде његове земље чланице ван граница Европе. Да ли се икада ико запитао да ли доле наведене земље подривају напоре, углед и постигнуте резултате Савјета Европеу глобалу?
Да ли било ко може оправдати лицемјерје Белгије, Бугарске, Канаде, Данске, Француске, Грчке, Холандије, Норвешке, Уједињеног Краљевства, Шпаније, Шведске Турске и Румуније? У Европи ове државе су у обавези да поштују људска права, демократију и владавину права, али шта је са њиховом одговорношћу за вријеме учествовања у НАТО агресији на доле наведени начин:
• Белгија: 120 чланова особља, 6 ваздухоплова, 1 пловило, 60 налета
• Бугарска: 160 чланова особља, 1 пловило
• Данска: 120 чланова особља, 4 ваздухоплова, 161 налет
• Француска: 800 чланова особља, 29 ваздухоплова, 6 пловила, 1,200 налета
• Грчка: 1 пловило
• Италија: 12 ваздухоплова, 4 пловила, 600 налета
• Низоземска: 200 чланова особља , 7 ваздухоплова, 1 пловило
• Норвешка: 140 чланова особља, 6 ваздухоплова, 100 налета
• Румунија: 205 чланова особља, 1 пловило
• Шпанија: 500 чланова особља, 7 ваздухоплова, 1 пловила
• Шведска: 122 члана особља, 8 ваздухоплопва, 78 налета
• Турска: 7 ваздухоплова, 6 пловила
• Уједињено краљевство: 1,300 чланова особља, 28 ваздухоплова, 3 пловила, 18 крстарећих ракета, 1,300 налета
Иако је у горе наведеним државама економска криза имала за посљедицу недостак средстава за здравствене и социјалне услуге, незапосленост и повећање намета, оне ипак имају средства да финансирају ратове. Јако чудно?
Пођимо чак и даље и хронолошки погледајмо шта је све уништено за вријеме „заштите цивила“ у Либији као и у главним областима Савјета Европе, нпр. људским правима, вишестраначју и владавини права:
• 30.04.2011. --- Бомбардована Школа за дјецу обољелу од Доунинговог синдрома у Триполију (права дјетета)
• 17.05.2011.---NATO напад на либијску Агенцију за борбу против корупције (борба против корупције)
• 13.05.2011. --- Убијено 11 имама - духовних вођа Ислама (људска права*)
• 12.06.2011. --- Бомбардован Универзитет у Триполију.
• 22.06.2011. --- Бомбардован Иригациони систем који обезбјеђује пијаћу воду за велику већину Либијаца*
• 24.07.2011. ---Бомбардована болница у Злитену, резултирајући убиством најмање 50 цивила, многи од њих су дјеца*.
Или да се вратимо назад у прошлост и видимо шта се десило на Косову. „Више од 80 Православних храмова је или потпуно уништено или озбиљно оштећено од краја рата. Старовјековнихрамови, од којих су многи преживјели 500 година Отоманске владавине, нису могли преживјети 8 мјесеци међународно гарантованог мира. Нажалост све ово се десило у присуству КФОР-а и УН-а ."
Чак и данас су Срби и неалбанци на Косову као глинени голубови под тзв. заштитом КФОР-а. Статистички подаци о етничком чишћењу од када је КФОР дошао на ове просторе гори су од посљедица природне непогоде невиђених размјера. Да не помињемо кршење Резолуције 1244 на дневној основи.
У Либији, држави која је имала најразвијенији степен људских права и развоја, државе чланице Савјета Европе помогле су у организовању, подстрекивању, помагању или учествовању у акцијамаграђанског рата или терористичким активностима усмјереним ка уништавању људских права и смјени режима. Како другачије објаснити увођење шеријатског права? Права жена била су заштићена претходним Уставом Либије, али су чланице Савјета Европе које су учествовале у НАТО агресији у Либији, са својом војском, политичком кампањом и кампањом путем јавних медија учиниле све што су могле да избришу било коју наду у бољу будућност.
Постоји чак и доказ да је организовање, подстрекивање, помагање и учествовање у грађанским ратовима институционализовано у приручнику за Специјалне јединице за неконвенционално ратовање. Да ли да наставимо?
Ово се може назвати вандализмом са циљем, без обзира на континент на ком се десио. У исто вријеме Савјет Европе критиковао је Русију због забране геј параде или још горе, немогућност Босне и Херцеговине да проведе пресуду Европског суда за људска права у случају „Сејдић-Финци“ може имати за посљедицу суспензију њеног чланства у Савјету Европе.
Да ли то значи да је убијање недужне дјеце, цивила и лица са инвалидитетом које су починиле земље чланице Савјета Европе, ширећи људска права, демократију и владавину права бомбаровањем, финансирањем тероризма и агресијом легетимно и оправдано те се стога о томе неће расправљати у Савјету Европе, док је геј парада у Русији или провођење пресуде у случају „Сејдић-Финци“ у Босни и Херцеговини од изузетног значаја?
Нико ни да се потруди да се присјети пресуде у случају Никарагве против Сједињених Америчких Држава. То је предмет Међународног суда правде (у даљем тексту: ICЈ) из 1984. године у ком предмету је ICJ пресудио у корист Никарагве, а против Сједињених Америчких Држава, те наложио исплату репарација Никарагви. ICJ је пресудио да су Сједињене Америчке Државе прекршиле међународно право помажући Контрашима у побуни против никарагванске власти као и минирањем никарагванских лука. У својој пресуди Суд је пресудио да су Сједињене Америчке Државе „прекршиле обичајно међународно право да не користе силу против друге државе“, „да се не мијешају у њене унутрашње послове“, „да не крше њен суверенитет“, „да не ометају мирнодопску поморску трговину“, те да су „прекршиле своје обавезе из члана XIX Споразума о пријатељству, трговини и навигацији између уговорница, потписан у Манагви 21. Јануара 1956. године".
Закључци суда примјењиви су у свакој сличној ситуацији и било ком сличном случају, као што су то: Србија, Афганистан, Ирак и Либија. Према томе, то значи да су горе наведене земље чланице ван сваке разумне сумње редовно, добровољно и намјерно кршиле међународно право. У циљу бољег појашњења погледати чланак "Да ли ће међународни кривични суд реаговати?". https://english.pravda.ru/opinion/columnists/16-11-2011/119646-indictment_second-0/
Не може се увијек бити политички и дипломатски коректан и с времена на вријеме мора се погледати истини у очи, свиђало се то нама или не. У исто вријеме, неопходно је показати снагу у одбрани права и вриједности. Неко може рећи да Савјет Европе нема механизме да било шта наметне. То је сасвим разумљиво, јер организација која штити људска права, демократију и владавину права се никада не смије политички ангажовати ни у чему, јер ова права немају никакве везе са политиком. Ова права су питање хуманости, те се не могу ни трампити нити израчунати.
Када је углед на коцки, часније и достојанственије је повући потписе са уговора о сарадњи и прогласити их неважећим, него бити нијеми посматрач уништавања постигнутих резултата рада у задњих 60 година, или бити нијеми учесник у злочинима против човјечности. Молимо вас поштедите нас јалових изговора, ни не почињите, јер смо их већ све чули.
Начин увијек постоји, питање је само воље и иновативности.
Написали:
Нада Пејновић иTimothy Bancroft-Hinchey
< Претходна | Следећа > |
---|