Излагање на Округлом столу одржаном у Прес центру Удружења новинара Србије 23. априла 2024, поводом покретања питања «Геноцида у Сребрници» пред ГС УН.

Однос политичког Запада према Србији и РС не може се разумети изван контекста глобалних геостратешких циљева Запада у Европи и свету. Експанзија ка Русији, Сибиру и Централној Азији је најважнији геостратешки циљ Запада, на челу са САД, па и најновији потези Запада према РС, Србији, укључујући КиМ, су интегрални део те стратегије.

Покретање питања „геноцида у Сребрници“, најпре у СБ УН, а када тамо то није прошло због вета Русије, онда се то «сели» у ГС УН, део је концепта западних центара моћи предузимања свеобухватних мера притисака, претњи и уцена према српском народу на Балкану, а пре свега, у КиМ и Републици Српској због неувођења санкција Русији, непризнавања једностраног отцепљења Приштине и војне неутралности. Притисци се одвијају синхронизовано коришћењем различитих средстава и праваца.

Најважнији видови и правци су: интензивирање ревизије Дејтонско-париског споразума и угрожавање опстанака РС, у ком првцу је посебно ангажован илегални Високи представник Кристијан Шмит, из Немачке; безобзирно кршење резолуције СБ УН 1244, посебно, делова који се директно тичу права и легитимних интереса Србије и српског народа, а пре свега, кршење одредби о поштовању суверенитета и територијалног интегритета Србије; пракса двоструких стандарда у примени тзв. Бриселског споразума од 2013. и на њему заснованих других докумената; интензивирање етничког чишћења преостлих Срба са Косова и Метохије; потпуно занемаривања обавезе гарантовања слободног и безбедног враћања преко 230.000 Срба и других неалбанаца.

Процес пријема тзв. Косова у Савет Европе одвија се изван свих норми и стандарда. Услови за пријем су лукаво измишљени. Запад настоји да их што скупље „прода“ Србији, посебно формирање ЗСО, да би замаглио чињеницу да, тзв. Косово нема право на чланство у било којој међународној организацији држава, па ни у СЕ. Прво, зато што је то територија под мандатом СБ УН, а СБ нити је консултован, нити је дао сагласност за то; друго, што питање статуса, као најважније, још увек није решено нити садашњи формат дијалога води томе; и треће, што резолуција СБ УН 1244 као исход преговора предвиђа аутономију Ки, у оквиру СРЈ, односно, Србије, као правне наследнице, и ни један други статус.Толико о праву.

Што се тиче, тзв. „правила“ на која се представници Запада често позивају, добро би било уколико би СЕ, у складу са својим мандатом, извршио њихову кодификацију и оставио вредно сведочанство арбитрарности, дуплих станбдарда и самодовољности, у наслеђе будућим генерацијама. Синхронизација свега тога са иницијативом за усвајање декларације ГС УН којом се српски народ жигоше као геноцидни, ствара за српски народ, Србију и Републику Српску ситуацију без преседана.

Уз све речено, «Политбиро ЕУ», по директиви са вишег места, врши  једнострану измену преговарачког поглавља 35 којом се, као неотклоњивим условом (sine qua non), Србији издаје диектива да призна илегално одцепљење КиМ. У име демократије, људских права и као доказ привржености «заједничким европским  вредностима», од Србије се захтева да се одрекне суверенитета и територијалног интегритета и да сарађује у кршењу међународнпог права и резолуције СБ УН 1244! Није ли то обновљен захтев Србији да капитулира, «у име виших циљев»? Какав је, какав треба да буде, њен одговор?

Српска политика и дипломатија улажу велике напоре да се последице овог концентрисаног напада политичког Запада смање, уколико се не могу избећи, и ти напори заслужују подршку. Ипак, остаје питање може ли се после овога наставити исто као да оптужбе српског народа за геноцид није ни било и то од стране за коју везујемо суштински део спољно-политичке стратегије?

Ако Немачка влада, као влада водеће чланице ЕУ, води акцију за проглашење српског народа за геноцидни, ако њу у томе прати и подржава већина влада других чланица ЕУ, поставља се неизбежно питање, може ли Србија имати поверења у добре намере немачке владе и руководства ЕУ, у њихова обећања, критике или комплименте? Можемо ли са њима равноправно преговарати док нам над главом, као „Дамаклов мач“, држе нови “Act Order“ у виду новог поглавља 35?

Ово сигурно није ситуација када можемо још једном рећи – да је оптужба за геноцид само још једно у низу питања о којима Србија и Немачка, односно ЕУ, имају различите ставове, и ништа више од тога?!

Чини ми се да нас је садашњи, могу рећи, одлазећи, ешалон политичке елите ЕУ и Запада, са ретким али часним изузецима, својим синхронизованим нападима, принудио на преиспитивање и прилагођавање. Без тога, тешко је очекивати да ће нас и пријатељи и противници озбиљно схватати.

Потпуна контрола Балкана од стране САД/НАТО је један је од циљева западне стратегије експанзионизма. Балкан је чвориште чвориште  Медитерана, Блиског Истока, Истока, Централне Азије и Африке. За САД/НАТО контрола тог чворишта није потпуна нити поуздана без потпуног покоравања Србије и БиХ. Оно што Запад сада чини у вези са Сребрницом само је један од тзв. асиметричних напада ради сламања отпора увлачењу Србије и БиХ у НАТО и његову стратегију експанзије на Исток.

У Украјини и око ње, перспективе западне стратегије су су све друго осим успех. Економски, развојни и социјални пад је стварност. Африка се дугорочно оријентише на партнерство са Кином и Русијом. Глобална већина све одлучније одбија неоколонијализам неолиберално-корпоративног и униполарног модела и хвата корак са мултиполарним поретком.

Приближавање  европскихи америчких избора уноси неизвесност и страх у редове досадашље политичке елите. Извесно је да ће на таласу незадопвољства маса због инфлације, стагнације и осетног пада животног стандарда, доћи неке нове снаге. Зато су на Западу данас најчешћа питања  у пару: „шта ако Зеленски изгуби“ и «шта уколико Доналд Трамп победи». То свакако, није показатаљ самопоуздања, јединства нити оптимизма.

Англо-Амерички, англо-саксонски фактори воде дугорочну политику слабљења, дробљења и неутралисања српског народа као политичког фактора на Балкану. Смета им што се српски народ не мири са политиком доминације, што показује отпорност и непокорност, чак и у условима када су други „легли на руду“, а неки се чак и грабе за улогу у кампањи против Србије.

Западу поготову смета процес јачања специјалних, паралелних односа Србије и РС, њихово инфраструктурно повезивање, координација у привреди, култури, образовању и у међунородним односима; смета им што не успевају да заваде Београд и Бањалуку, што Србија и РС релативно брже напредују у развоју од других.

Водећим земљама Запада посебно смета што руководство РС руководећи се универзалним принципима међународног права и својим виталним интересима, не жели да се одрекне права записаних у Дејтону, да се сагласи са увођењем једностраних, илегалних санкција Русији и што следи политику војне неутралности Србије, спречавајући на тај начин да БиХ уђе у НАТО;

Империја не заборавља и не опрашта. У Савету безбедности је Русија спречила усвајање општеобавезујуће резолуције о Сребрници. Враћање тог питања у модификованој форми у Генералну скупштину УН, има двоструки карактер – узвраћања Русији и жигосања српског народа. Сви напади са Запада на српски народ увек су имали и антируски, антисловенски карактер. Данас је то чак и видљивије него раније.

Ескалација сукоба у Палестини, масовног убијања цивила, деце, подршка Запада, пре свега, САД и других водећих земаља Запада, Израелу, спречавање СБ УН да предузме делотворне мере ради прекида израелске инвазије – изазивају потребу за „покривањем“ таквих догађаја, заоштравањем „незавршених послова“ на Балкану;

Западни центри моћи су, не једном, подметали пожаре и подизали димне завесе на Балкану да би након тога махали својим заслугама за «стварање исламске државе у срцу Европе», да одвраћали пажњу исламског света и светске јавности уопште, од злочина које чине, или које подржавају на Блиском Истоку, да би маскирали стратегије манипулисања и грубе експлоатације арапских и других народа исламске вере. То и данас чине, «вадећи из рукава» карту «геноцида у Сребрници» да би одвратили пажњу од израелске инвазије у Гази. Када им затреба, Западне силе једну националну мањину прогласе за већину и онда јој признају «право на самоопрецдељење» као што ратни злчочин на територији једне општине, прогласе за геноцид!

Изабрли су Немачку да буде предводник подмукле антисрпске акције знајући добро да је Немачка целу југословенску кризу обилато користила да би одбацила тесно одело које су јој савезници поклонили по окончању Другог светског рата, знајући добро да Немачка непрекидно тежи да баци у сенку геноцид нацистичке хитлеровске Немачке, да жели да награди своје савезнике из Другог светског рата и казни српски народ и Србију, као и да, уз све то, претендује на «право пречега» на Балкану. Реч је о хазардерској «интерној» игри Запада чији су мотиви у основи исти од разбијања СФРЈ и оружане агресије 1999, али о чијим се последицама, очигледно, не размишља.

Живадин Јовановић

У петак, 19. априла 2024. године, Београдски форум за свет равноправних посетио је господин  Александар Јаковенко, ректор Дипломатске академије МСП Руске Федерације, у пратњи господина Андреја  Темјашов, министра саветника Амбасаде Русије, господина  Станислава Лупина, првог секретара у Амбасади и госпође Маргарите Комисарове, другог секретара у Амбасади.

Ректора Јаковенка примио је господин Живадин Јовановић, председник Београдског форума, у присуству господина Радета Дропца, амбасадора у пензији и заменика председника Беофорума и господина Драгомира Вучићевића, амбасадора у пензији и председника Скупштине Беофорума.

У дужем отвореном и пријатељском разговору размењена су мишљења о бројним питањима из области актуелних односа у региону, и ситуација у свету, искуствима и начину рада Дипломатске академије Министарства спољних послова Руске федерације и о билатералној сарадњи Србије и Руске Федерације. Разговори су потврдили блискост односа две земље и велики степен подударности у оцени стања ситуација у региону и свету, актуелних ратних сукоба и начина њиховог решавања.

Уваженом госту господин Јовановић је поклонио у име Беофорума књигу „Србија у Великом рату 1914-1918“, на руском језику, аутора академика Мире Радојевић и Љубодрага Димића.
Господин Јаковенко је Београдском форуму уручио публикацију Дипломатске академије МСП Русије „ Концепти спољне политике Руске федерације“, на руском језику и своју књигу „Геополитичкe промене и Русија“, на руском језику.

Изражена је обострана спремност за наставак контаката и међусобне сарадње.

Светски савет за мир, који је  основан 1949. године, 21. априла о.г. прославља 75 година свог постојања.  Ради се о веома угледној  међународној организацији, која се  активно бори за очување и јачање мира у свету, за пријатељство међу народима и државама, за социјални прогрес,  заштиту људских права и културног наслеђа, за равноправност и  глобалну безбедност, за строго поштовање основних принципа међународног права, посевбно немешања у унутрашње ствари суверених земаља.  Веома је активан у   борби против изазивања ратних сукоба,  агресија и опасне  милитаризације планете,  која угрожава  опстанак људске цивилизације.  

Захваљујући свом угледу, Светски савет за мир је, као невладина организација добила консултативни статус у Уједињеним нацијама, и активно сарађује са Унеском,  и другим специјализованим организацијам УН, затим са Покретом несврстаних земаља, Афричком унијом и другим међувладиним телима.

Светски савет за мир је показао велику солидарност и пружио  снажну подршку народу наше земље у време агресије НАТО пакта  1999. године. Био је иницијатор оштре осуде агресије и масовних протеста против НАТО пакта.

Београдски форум за свет равноправних је активни члан Светског савета за мир, са којим   остварује успешну међусобну  сарадњу. На Међународној конференцији поводом обележавања 25. годишњице агресије НАТО пакта на нашу земљу, одржане у Београду 22. и 23. марта о.г., учествовало је целокупно руководство Савета, на челу са председником Палабом Сенгуптом. У свом наступу на Конференцији, председник Сенгупта и други представници Светског савета за мир су, уз оштру осуду агресије, указивање на њену нелегалност и  групо кршење основних принципа међународног права, посебно истакли да је агресијом НАТО против СР Југославије, као независне и суверене земље, не само враћен рат у Европу, већ  отворен и пут за нове акте дестабилизације и агресије на глобалном плану, у циљу испуњавања циљева империјалистичких центара моћи,   угрожавајући безбедност и мир у свету.

Београд, 19. 04. 2024.  

Немачка влада предводи акцију да ГС УН усвоји резолуцију којом би се српска нација жигосала као геноцидна. Какав избор, какво лидерство земље која је у једном веку извршила четири агресије против српског народа! Јасеновац, Јајинци; Крагујевац, Краљево, Ниш...

Грчка посланица у ПССЕ Дора Бакојани, сестра премијера Мицотакиса, предводи акцију да се тзв. Република Косово прими у Савет Европе. Какво слепило!

Понижавање, застрашивње и етничко чишћење Срба са Косова и Метохије улази у завршну фазу под покровитељством политичког Запада.

Цинични„поклон-пакет“ стиже Србији када обележава 25. годишњицу злочиначке оружене агресије НАТО.

Да ли то политички Запад објављује да прелази Рубикон и баца коцку – да срски народ није народ вредан постојања и поштовања већ парија!

Стандардне жалбе да политички Запад крши Дејтон, принцип консенсуса у БиХ и права РС, да гази Повељу УН, Резолуцију СБ УН 1244 и Устав Србије, да Курти није заслужио чланство у СЕ јер није извршио „два од три услова“ , не покривају прелазак Рубикона, поготову не ремете логику Запада. Напротив!.

Имамо ли важније вредности од егзистенцијалних?
Јесмо ли спремни за стратешке политичке одговоре?

Живадин Јовановић

Како би реаговао тзв. политички Запад ако би Србија, којим случајем:

* Затражила чланство у БРИКС-у
* Обнову чланства у ПНЗ
* Враћање дијалога КиМ у СБ УН јер је ЕУ израсла из мандата ГС и демонстрирала да није фер посредник.

Може ли Србија остати верна ЕУ ако ЕУ (Немачка) жигоше српски народ као геноцидан?!

Србија не признаје Дорине или било чије  "услове" за чластво тзв. РК у било коју МО, јер не признаје сецесију, отимање своје државне територије.

Живадин Јовановић

УВОДНА РЕЧ

ПЛЕНАРНА СЕДНИЦА

Реч на Међународној конференцији, одржаној поводом 25. годишњице оружане агресије НАТО против СРЈ, у Дому ВС у Београду, 22. и 23. марта 2024.,

Хвала Вам свима што сте се одазвали позиву да присуствујете Међународној конференцији чија је тема „Од агресије до новог праведнијег светског поретка“ и другим догађајима Програма обележавања 25. годишњице од почетка оружане агресије НАТО против Свезне Републике Југославије. Изузетно смо почашћени и захвални свим пријатељима који  и овом приликом својим присуством овде изражавају своју солидарност са Србијом и српским народом као што су то чинили свих протеклих деценија. То нам даје снагу и јача уверење да смо на исправном путу, како у одбрани наших легитимних интереса тако и у борби за мир, равноправност и праведнији европски и светски поредк.

Данас смо окупљени овде на својеврсном глобалном народном сабору, са пријатељима из свих делова света. Припадамо различитим нацијама, религијама, политичким оријентацијама и цивилизацијама, али смо уједињени у одавању почасти људским жртавама разуларене силе, у осуди агресије НАТО и његовог експанзионизма. Истовремено смо уједињени у напорима да допринесемо миру, слободи и напретку за све земље и народе. Овде смо смо и зато што чувамо истину, учвршћујемо вредност права и правде као и да трагамо за хуманијом и безбеднијом будућношћу свих.

Данас одајемо признање браниоцима једне слободољубиве и независне земље која је нападнута иако није представљала опасност ни за коју другу земљу, најмање за чланице НАТО. Оружана агресија је окончана пре две ипо деценије, али је њени покретачи настављају другим средствима све до данашњег дана.  Зато осуђујемо све видове агресије и поручујемо да ћемо се се одлучно супротставити без обзира на «алате» који се притом користе.

Народ Србије неће нити може заборавити људске жртве и патње за које је агресор одговоран. Злочини извршени над српским народом никада и нигде не смеју се поновити. Мир, једнака безбедност, равноправна сарадњу и напредак су наше и универзално право и не допуштамо да нам, било ко то право гази или отима. Наше тежње су усмерене на изградњу новог светског поретка у чијем центру су људи, њихова равноправност, безбедност и напредак. Опредељени смо за поредак слободе, разумевања и отворености без наметања туђих интереса, вредности и схватања. Тражимо да се поштују историјске, културне и духовне специфичности, да разлике буду третиране као богатство а не као повод за нове поделе, конфронтацију и ратове. Боримо се за нови, прведнији поредак заснован на универзалним принципима равноправности, коегзистенције и немешања унутрашње послове.

Глобална већина човечанства не прихвата поредак заснован на сили, привилегијама и «правилима» у интересу мањине. Прошло је време када је било могуће да да мањина свој хегемонизам и неоколонијализам маскира рухом демократије и људских права, да га агресијом и обојеним револуцијама намеће глобалној већини. Замка поделе на «демократије» и «аутократије» не пролази. Глобална већина се опредељује за мултиполарност и инклузивни светски поредак у чијем центру су интереси човечанства а не интереси «златне милијарде».

Овде смо да одамо признање храбрости, патриотизму и моралној чврстини снага одбране земље која је била прва жртва разуларених «победника хладног рата». Да подсетимо да је НАТО одговоран за смрт око 4.000 грађана Србије и Црне Горе међу којима је било деце, жена и изнемоглих, за рањавање око 10.000 грађана. Тек треба утврдити колико је људи изгубило животе од одложених дејстава забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом, отровни гасови настали бомбардовањем рафинерија, хемијских фабрика и електро-постројења, касетне бомбе и друго. Штета од ратних разарања процењена је на 100 милијарди долара.

Агресија НАТО против СРЈ (Србије и Црне Горе) представља злочин против мира и човечности.

За Европу и свет ова Конференција је подсећање да агресија НАТО пре 25 година представља тачку преокрета углобалним односима. НАТО је 24. марта 1999. вратио рат на тло Европе начинивши преседан за глобализацију оружаног интервенционизма. Био је то најразорнији ударац на европски и светски систем безбедности успостављен на резултатима Другог светског рата и отварање «Пандорине кутије» са несагледивим последицама. За јубиларну 50. годишњицу оснивања, НАТО је усвојио нова првила и то: 1. НАТО се од одбрамбеног, трансформише у офанзивни војни савез; 2. Од регионалног, НАТО прелзи у глобални војни савез; 3) НАТО је изнад Савета безбедности УН; и 4) За НАТО не важе принципи и обавезе према Повељи УН, Завршном документу ОЕБС, нити међународном праву уопште. «Тамо где међународно право стоји на путу ширења НАТО, треба га елиминисати» - саопштили су Американци савезницима убзо после агресије.

Овде смо, да подсетимо да је агресија извршена под лажним изговорима. «Хуманитарна катастрофа», «масовно кршење људских права» нису постојали. Избеглички талас је почео после  и услед  агресије. НАТО је бомбардовао колоне избеглица-повратника.

У Рамбујеу није било преговора. «Споразум из Рамбујеа» не постоји. «То је сраман документ који никада није требало да угледа светлост дана» - оценио је бивши амерички државни седкретар Хенри Кисинџер. Српско-југословенска државна делегација је одбила да потпише капитулацију и окупацију земље, а не мирно политичко решење.

Тзв. «план потковица» за наводно протеривање припадника албанске националне мањине, оптужбе о «концентрационом логору» на стадиону у Приштини, а посебно оптужбе за тзв. «масакру цивила у Рачку» биле су само епизоде у сценарију спиновања западне јавности да подржи употребу оружане силе против наше земље. Лидери земаља чланица НАТО и ЕУ дисциплиновано су следили тај сценаријо. «Све је почело лажима» -  тврде немачки аутори истоименог документарног филма. Уствари, све је почело, текло и почива на лажима, до данас.

Зашто?

На основу докумената чија елаборација за ову прилику није прикладна, може се рећи:

Агресија НАТО на СРЈ 1999. није био никакав «мали косовски рат», «интервенција», или «кампања», најмање «хуманитарна». То је био рат глобалних циљева који се може разумети једино као нјважнији корак у остваривању стратегије експанзије САД/НАТО на Исток. «Рат против Југославије је вођен да би се исправила једна грешка Двајта Ајзенхоуера из Другог светског рата. Зато се тамо, из стратегијских разлога, морају накнадно стационирати амерички војници». То је објашњење које су амерички представници дали својим савезницима и кандидатима за чланство у НАТО-у, на конференцији одржаној у Братислави 28. априла 2000. године, а које је забележио Вили Вимер у свом извештају канцелару Герхарду Шредеру од 2. маја 2000. године. Где су у томе «људска права угрожених Албанаца»?

Што се «тиче стратегије ширења НАТО на Исток», подстимо да је 1999. НАТО имао 19 чланица, данас их има 32. Данас је Европа премрежена страним војним базама којих има далеко више него у ери хладног рата. У тој стратегији експанзије на Исток српској покрајини Косово и Метохији  намењена је улога носача САД/НАТО војне силе, и одскочне даске. Србија се није одрекла, нити ће се икада одређи свог суверенитета и тапије на Косово и Метохију као интегралног дела државе Србија. Покрајина,на основу рез. СБ УН 1244 остаје привремено под мандатом СБ УН.

Таква стратегија, разуме се, није могла да се заснује на истини и међународном праву, најмање је могла да рачуна на одобрење СБ УН. Зато је агресија 1999. изведена кршењем Повеље УН, основних принципа међународног права и игнорисањем улоге СБ УН. Пошто је експанзија глобална стратегија и извире из бића неолибералног корпоративног система, зато што се посматрано са  Пацифика, на пример, јавља као експанзија на Запад, агресија 1999. на СДРЈ се, на поменутој конференцији у Братислави, проглашава за преседан «који ће се користити увек када затреба». Имајући ово у виду, могло би бити бар мало јасније, опткуда вишегопдишњи паралелизам све масовнијих демонстрација војне моћи, у региону Балтика као «Браниоци Европе» а на далеком Истоку «Браниоци Пацифика».

Завршио бих позивом да све постојеће конфликте треба решавати признавањем њихових узрока а будуче проблеме демократизацијом међународних односа. Мултиполаризација глобалних односа отвара перспективе да све земље могу потпуније и ефикасније штитити своје легитимне националне и државне интересе, па тако и Србија.

Питање Косова и Метохије може се разматрати и решавати само на основу и у оквиру резолуције СБ УН 1244, основних принципа међународних односа и Устава Србије као старе европске државе, оснивача и члана Друштва народа, Уједињених нација, ОЕБС-а. Српска покрајина Косово и Метохија није под мандатом ни НАТО, ни ЕУ, поготову,није под мандатом неке групе држава или појединих сила. Косово и Метохија је интегрални део државе Србије под мандатом СБ УН. Србија није капитулирала ни у Рамбујеу, ни током оружане агресије, ни у Куманову. Србија не зна за капитулације.

Све што је урађено супротно резолуцији СБ УН 1244 и мандату СБ УН мораће да се исправи. Кад тад.

Живадин Јовановић,
председник Београдског форума за свет равноправних

НАТО агресија је била тачка преокрета у глобалним односима и то није био никакав "мали косовски рат", никаква интервенција, акција, поготово не хуманитарна, већ откључавање Пандорине кутије, чиме је започето уништавање и разарање европског и светског поретка безбедности, оцењује некадашњи министар спољних послова

То што синоћ није одржана седница Савета безбедности УН, где је, на предлог Русије, требало да се расправља о НАТО бомбардовању СР Југославије, показује колики је страх Запада од суочавања са истином и последицама тог злочиначког чина агресије, извршеног 1999. године против једне независне, суверене, европске државе, која никога није угрожавала, по најмање било коју чланицу ЕУ, каже за РТ Балкан некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић.

Наиме, Савет безбедности УН одбио је да на предлог Русије расправља о НАТО бомбардовању СР Југославије. Већина чланова Савета гласала је против стављања на дневни ред ове теме, а једино су Русија, Кина и Алжир желели да се пред Уједињеним нацијама говори о НАТО агресији, док је осталих 12 чланица било суздржано.

    "Западне земље биле су против, а највише се супротставила Француска. Француска и њихови представници упрегли су све снаге да се њихови злочини не забележе у документима и седишту УН. Међутим, сасвим је очигледно да иза свега стоје САД, које су практично дисциплиновале, не само своје западне савезнике, него и низ других земаља. И ова ситуација синоћ је показала колико је то био опасан преседан и колико је Запад, односно НАТО, одговоран за урушавање европског и светског система безбедности успостављеног на резултатима Другог светског рата", оцењује Јовановић и додаје да је управо због тог чина "свет данас у хаосу без јасних параметара и оријентације".

    Истиче да је то био један отпор суочавању са истином, отпор подсећању да је Запад, НАТО 1999. године практично вратио рат на европско тло и направио преседан.

Колико је та акција била освајачког карактера, наставља Јовановић, показује то да је потпуно јасно било да је непосредан циљ агресије било отимање дела државне територије Србије, КиМ, како би се тај регион претворио у носач НАТО трупа.

    "То је била и само једна фаза и корак у стратегији експанзије ка руским границама, јер 1999. године НАТО је имао 19 чланица, а након агресије па све до данас, тај број се повећао на 32. Колико је повећан број страних војних база, пре свега америчких у централној, источној, југоисточној и северној Европи, то је тешко и избројати. Након 'Бондстила' на КиМ, НАТО војне базе су ницале као печруке после кише", каже наш саговорник.

Како додаје, у Бугарској су отворене три НАТО базе, Румунији четири, укључујући и тзв. антиракетни штит, затим у Пољској, Балтичким земљама, централној Европи све до повећања војног нуклеарног арсенала у Европи по формули тзв. "напредног стационирања", односно како наводи некадашњи министар, "напредно распоређивање" нуклеарног потенцијала као најновији део НАТО плана.

"Од агресије 1999. године дошло је практично до стварања 'нуклеарне завесе', коју Запад поставља Русији. Више није то само гвоздена, него нуклеарна, која се поставља уз одлучујућу улогу САД, јер Европа у свему томе нема скоро никакву самосталност и аутономију. Она само следи америчку стратегију поделе и одвајања Европе од Русије и тоталну контролу над њом", истиче Јовановић.
Запад ради само за интерес "златне милијарде"

Јовановић додаје да је светски поредак те 1999. доживео највећи ударац од Другог светског рата, јер је тада успостављен преседан за интервенције широм света без одобрења СБ, без поштовања међународног права.

Према његовим речима, тада су успостављена та прва нова правила о којима Запад говори, да жели светски поредак заснован на правилима, која значе интервенције без одобрења СБ и поштовања било ког принципа међународних односа, као и интервенције искључиво у интересу те, како Запад каже, "златне милијарде".

    "Њих се не тичу интереси осталих шест милијарди становника већ само интерес и безбедност једне, златне милијарде. То је једно разобличавање тог егоистичког прилаза светским односима, где велика већина треба само да следи интересе и наређења из једног центра. То је поредак заснован на правилима, што значи да се Запад практично повлачи из свих договора, конвенција и уговора који почивају на Повељи УН и тражи да сви следе његове интересе", поручује Јовановић.

    Јовановић указује да ако постоји нешто корисно од тога што седница није одржана јесте сазнање колико је Запад у дефанзиви да не може да прихвати суочавање са истином, да призна и суочи се са оним што је учинио 1999. године.

Како наводи, та година је била тачка преокрета у глобалним односима и то није био никакав "мали косовски рат", никаква интервенција, акција, поготово не хуманитарна, већ је то било откључавање Пандорине кутије, чиме је започето уништавање и разарање европског и светског поретка безбедности.

    "Запад то не жели да призна, већ да кривицу и одговорност пребаци на жртву и на друге факторе. Али очигледно је да им то не може поћи за руком, јер глобална већина се јасно определила за мултиполаран светски поредак. Очигледно је да изградњу мултиполарности предводе земље БРИКС-а, у којима кључну улогу играју Русија, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка", наглашава он.

    Оцењује да никакво гомилања оружја у Европи не може то зауставити и да нема силе која то може задржати, јер је то незадрживи процес који се не може спречити, па чак ни никаквим нуклеарним оружјем.

"Биће сигурно још тешких ситуација, али уз све препреке и тешкоће, нови светски поредак заснован на сувереној равноправности свих држава је незадржив процес. Оно што је јако важно је да су руски и кинески представници јасно осудили агресију и да упркос томе што седница није одржана, потпуно је јасна одговорност НАТО-а за све оно што је након тога уследило", закључује Јовановић.

Извор: https://rt.rs/srbija-i-balkan/

О КОНФЕРЕНЦИЈИ:

Вучевић о НАТО агресији: Право је поражено, а правда погажена 24. марта 1999. године

https://rt.rs/srbija-i-balkan/81854-vucevic-godisnjica-nato-bombardovanje/

Живадин Јовановић о 25 година НАТО агресије: Српски народ и Србија су бољи део Европе

https://rt.rs/srbija-i-balkan/81863-zivadin-jovanovic-nato-agresija-obelezavanje/

Одржан састанак Светског савета за мир у Београду: Резолуција 1244 темељ за решавање питања KиМ

https://rt.rs/srbija-i-balkan/81693-svetski-savet-za-mir-srbija-sastanak-beograd/

25 година од НАТО бомбардовања: Конференција "Од агресије до новог праведног поретка" у Дому војске

https://rt.rs/srbija-i-balkan/81311-konferencija-25-godina-nato-agresija-jugoslavija/

Кинески званичник: Ожиљке од НАТО бомбардовања не деле само Кинези и Југословени, већ и цео свет

https://rt.rs/srbija-i-balkan/82145-kineski-zvanicnik-tao-tao-kina-bombardovanje-nato-agresija-1999-godisnjica/

Годишњица НАТО агресије: Oтварања Међународне конференције "Од агресије до новог праведног поретка"

https://rt.rs/videos/81872-video-obelezavanje-nato-agresije/

Одржана конференција „Од агресије до новог праведног поретка“ поводом обележавања две и по деценије од почетка НАТО агресије

https://balkanekspresrb.rs/arhive/122371

Beogradska deklaracija: NATO agresija rušenje pravnog poretka, mira i bezbednosti u Evropi i svetu

https://lat.sputnikportal.rs/20240325/beogradska-deklaracija-nato-agresija-rusenje-pravnog-poretka-mira-i-bezbednosti-u-evropi-i-svetu--1170258890.html

Usvojena Beogradska deklaracija učesnika konferencije povodom 25. godina NATO agresije

https://www.vesti-online.com/usvojena-beogradska-deklaracija-ucesnika-konferencije-povodom-25-godina-nato-agresije/

Vučević o godišnjici početka NATO bombardovanja: Smrt međunarodnog javnog prava

https://srbijavesti.rs/vucevic-o-godisnjici-pocetka-nato-bombardovanja-smrt-medunarodnog-javnog-prava/

Primakov u Beogradu: Iznad svih sukoba posle agresije na Jugoslaviju lebdi zloslutna figura NATO

https://lat.sputnikportal.rs/20240322/primakov-u-beogradu-iznad-svih-sukoba-posle-agresije-na-jugoslaviju-lebdi-zloslutna-figura-nato--1170099270.html

ПОЛАГАЊЕ ЦВЕЋА:

„Били смо само деца“: обележавање годишњице НАТО агресије почело полагањем цвећа на споменик дечијим жртвама

https://ruskidom.rs/sr/2024/03/24/bili-smo-samo-deca-obelezhava-e-godish-ice-nato-agresi-e-pochelo-polaga-em-cve-a-na-spomenik-dechi-im-zhrtvama/

Боцан-Харченко и Примаков положили венце на Споменик деци страдалој у НАТО агресији (ФОТО)

https://rt.rs/srbija-i-balkan/82236-tasmajdan-primakov-bocan-harcenko/

Положени венци на споменик "Вечна ватра", Вулин: Изабрали смо да будемо на страни истине

https://rt.rs/srbija-i-balkan/82258-vulin-vecna-vatra/

У ЗНАК СЕЋАЊА НА НАЈМЛАЂЕ ЖРТВЕ: Селаковић положио венац код Споменика деци страдалој у НАТО агресији (ФОТО)

https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1348407/znak-secanja-najmladje-zrtve-selakovic-polozio-venac-kod-spomenika-deci-stradaloj-nato-agresiji-foto

POLOŽENI VENCI KOD SPOMENIKA DECI STRADALOJ U NATO AGRESIJI

https://sabac24sedam.rs/vest/polozeni-venci-kod-spomenika-deci-stradaloj-u-nato-agresiji/

„Били смо само деца“: обележавање годишњице НАТО агресије почело полагањем цвећа на споменик дечијим жртвама

https://diplomaticportal.bidd.org.rs/

ВИДЕО:

Konferencija „Od agresije do novog pravednog poretka“

https://www.tanjug.rs/video-gallery/f39666a8-d1a8-4f94-8ee9-409f2c72dfc3?video-uid=96c97069-b391-4165-9375-bb2f2ffd5d8e

Ministar Vučević otvorio konferenciju „Od agresije do novog pravednog poretka“

https://www.youtube.com/

Ministar Vučević otvorio konferenciju „Od agresije do novog pravednog poretka“

https://www.youtube.com/watch?v=fwbvmGt9CL0&ab_channel=KTVTelevizija-Zvani%C4%8Dnikanal

Obraćanje Živadina Jovanovića na konferenciji „Od agresije do novog pravednog poretka“

https://youtu.be/Oxct_l2W5-E?si=pkSRtepMBRpkVleP

Položeni venci na spomenik svim žrtvama NATO agresije "Večna vatra"

https://www.tanjug.rs/video-gallery/2c70103f-5eaa-4fcc-8481-ade0089d7819

RTS JUTARNJI PROGRAM - Od agresije do novog pravednog poretka

https://www.youtube.com/watch?v=LzO2m_HP2UU&ab_channel=RTSBeogradskahronikaJutarnjiprogram

Beograd, od agresije do novog pravednog poretka, pokrivanje

https://www.youtube.com/watch?v=1JXLADYF4rE&ab_channel=Videoplusnewsagency

Лазаревић, Вучевић, Селаковић, Миладиновић...

https://www.tanjug.rs/video-gallery/f39666a8-d1a8-4f94-8ee9-409f2c72dfc3?video-uid=91272771-13bb-4a4c-82ce-238ea7c1793e

фотографије Министарство одбране

https://www.mod.gov.rs/cir/photo/21068/ministar-vucevic-otvorio-konferenciju-od-agresije-do-novog-pravednog-poretka21068

ИНТЕРВЈУИ НАШИХ ГОСТИЈУ

Pukovnik Ogar: Kfor nije ispunio svoju misiju, čak i Albanci napuštaju Kosovo

https://www.vesti-online.com/pukovnik-ogar-kfor-nije-ispunio-svoju-misiju-cak-i-albanci-napustaju-kosovo/

Štokinger: Samo je Srbija istinski neutralna u Evropi

https://www.vesti-online.com/stokinger-samo-je-srbija-istinski-neutralna-u-evropi/

Херој Републике Кубе: Бомбардовање је било противзаконито, Савет безбедности УН мора да се реформише

https://rt.rs/srbija-i-balkan/82112-heroj-kube-fernando-gonzales-ljort-bombarodvanje-nato-agresija-1999-godisnjica-25/

Примаков: Што више будемо говорили о НАТО агресији, лажљиви западни медији ће теже испирати мозгове

https://rt.rs/srbija-i-balkan/82189-primakov-rusija-srbija-nato-agresija-jugoslavija-godisnjica/

Јелена Гускова за РТ Балкан: Нико не може да уништи Русе док им Срби чувају леђа

https://rt.rs/srbija-i-balkan/82085-guskova-bombardovanje-nato-agresija-godisnjica/

МЕЂУНАРОДНА СМОТРА ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: Смотра документарног филма у Југословенској кинотеци

https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1347944/zaboravi-smotra-dokumentarnog-filma-jugoslovenskoj-kinoteci

DA SE NE ZABORAVI: Međunarodna smotra dokumentarnog filma o NATO agresiji na SRJ, od 22. do 24. marta

https://informer.rs/vesti/politika/888319/medunarodna-smotra-dokumentarnog-filma

Завршена смотра документарног филма о НАТО агресији: Да се не заборави (ФОТО)

https://rt.rs/kultura/82294-srbija-bombardovanje-nato-agresija-smotra-filmovi/

Ми, учесници Међународне конференције, одржане у Београду 22-23. марта 2024. године поводом 25. годишњице оружане агресије НАТО против Савезне Републике Југославије (СРЈ) са темом „Од агресије до новог праведног поретка“, окупљени из свих делова света, изјављујемо:

Припадамо различитим земљама, нацијама, идеологијама, религијама и цивилизацијама, али смо чврсто уједињени у привржености миру, равноправности и напретку за све народе, као и у осуди политике силе, експанзије, доминације и хегемонизма.

Одлучно осуђујемо ничим изазвану оружану агресију НАТО против СРЈ (Србија и Црне Горе) 1999. године, као илегалан, освајачки и злочиначки рат против суверене, мирољубиве европске земље, предузет без одобрења Савета безбедности УН, уз најгрубље кршење Повеље Уједињених нација, Завршног документа ОЕБС-а из Хелсинкија (1975) и основних принципа међународног права.

Указујемо да је агресија извршена под лажним изговорима и одговорност НАТО не може се ничим умањити. «Хуманитарна катастрофа» није претила од државних власти већ од експанзионизма НАТО. У Рачку се није догодио «масакр цивила» већ легитимна државна реакција против тероризма. «План потковица» није постојао. «Хуманитарни» ратови или интервенције – не постоје.  

Да је НАТО1999. вратио рат на тло Европе, у коме је Европа учествовала против саме себе.

То није био ,,мали косовски рат”, већ рат са геополитичким циљевима. То су: а) отимање Косова и Метохије од Србије и пуна контрола Балкана; б) распоређивање америчких трупа на Балкану за потребе стратегије ширења на Исток; в) успостављање преседана за интервенције кршењем међународног права и неприкосновености СБ УН; г) оправдавање постојања и излазак НАТО-а изван уговорног подручја утврђеног 1949.

Да је агресија НАТО представљала рушење правног поретка мира и безбедности у Европи и свету, успостављених на резултатима Другог светског рата. Балкан је данас нестабилнији, Европа без самосталности идентитета и визије.
У агресији је страдало 1.139 војника и полицајаца, око 3.000 цивила (међу којима 89 деце), док је око 10.000 људи рањено. Далеко су веће последице продуженог дејства оружја са осиромашеним уранијумом и отровним једињењима.

НАТО је признао да је нападом на СР Југославију прекршио међународно право и да је користио муницију са осиромашеним уранијумом.

Изражавамо најдубље поштовање недужним људским жртвама и искрено саучешће породицама жртава као и свим грађанима Србије.

Уништена је или оштећена инфраструктура, енергетика, индустријски објекати, школе, болнице, обданишта, споменици културе и многи други цивилни циљеви. Директна штета је око 100  милијарди америчких долара.  

Србија као жртва противправног акта агресије има право на накнаду ратне штете.

Апелујемо да се обнови рад посебних државних и стручних за утврђивање последица агресије на здравље грађана и животну средину и да се ратни злочини против цивила и за непоштовање ратних конвенција процесуирају и санкционишу.

Изражавамо снажну подршку и солидарност са напорима Србије у отклањању последица агресије и настојањима да не дозволи да се оружана агресија НАТО наставља другим средствима.

Изражавамо пуну подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије са међународно признатим границама у којима је наставила своје чланство у ОУН, ОЕБС и другим универзалним међународним организацијама.

Дубоко смо забринути због масовног кршења основних људских права српске заједнице на Косову и Метохији, настављањем њиховог систематског протеривања као и спречавањем слободног и безбедног повратка преко 250.000 протераних Срба и других неалбанаца у њихове домове и на имања.

Уверени смо да се статус покрајине Косово и Метохија, може решавати искључиво у складу са међународним правом и Резолуцијом Савета безбедности УН 1244, од 10. јуна 1999. која има трајни, правно општеобавезујући карактер.

Осуђујемо сва кршења тог правног документа и политику уцена, притисака и свих једностраних корака који су усмерени на легализацију отимања државне територије, окончање етничког чишћења  преосталог српског становништва и припрему стварања тзв. велике Албаније.

Супротстављамо се униполарном светском поретку који је заснован на стратегији хегемонизма и глобалне доминације са НАТО-м као оружаним инструментом нанео је велику штету цивилизацији и хуманизму. Агресија на СР Југославију 1999. представља убрзање стратегије ширења на Исток која је извор опасности по мир у Европи и свету. У време агресије НАТО је имао 19, а данас има 32 чланице. После изградње америчке војне базе Бондстил на Косову и Метохији, успостављене су десетине нових НАТО база. На «Старом Континенту» данас постоји више страних војних база и стокова нуклеарног оружја него у време Хладног рата.

Изражавамо најдубљу забринутост због убрзања ескалације непријатељстава и сукоба у глобалним односима, доливања уља на ватру сукоба, настављања провокација и опасности од глобалног сукоба. Свет је на ивици понора. Човечанство ће – или обуздати разуларену агресију отуђених центара моћи, или пасти у тај понор.

Зато смо јединствени у захтеву за неодложно отпочињање дијалога на стратешком нивоу, под окриљем УН, са циљем да се зауставе ескалација, гомилање конвенционалног и нуклеарног оружја и кршење међународних споразума.  

Тражимо укидање страних војних база, потпуно повлачење америчког тактичког нуклеарног оружја и постројења тзв. антиракетне одбране из Европе, који погоршавају безбедност.

Позивамо да се прекине ратно-хушачка реторика, да се сви одговорни државници окрену дијалогу и изналажењу мирних, праведних и одрживих решења за све текуће сукобе и кризе.

Упућујемо апел свим мирољубивим снагама у свету да удруже снаге у борби за поштовање међународног права, суверенитета и територијалног интегритета свих држава, јачање ауторитета и улоге Уједињених нација и других универзалних међународних организација, за поштовање принципа равноправности, суверенитета и територијалног интегритета, за сарадњу и координацију у борби против тероризма и сепаратизма као глобалних опасности.

Подржавамо процес мултиполаризације глобалних односа и њихову демократизацију на основама суверене равноправности свих држава и народа
Подржавамо мировне, безбедносне и развојне иницијативе које полазе од принципа недељивости мира, безбедности и развоја и које уважавају узроке проблема. Кључну улогу у том процесу играју БРИКС, ЕАЕУ, Глобална иницијатива «Појас и Пут», Шангајска организација за сарадњу, ПНЗ. Подржавамо укидање свих монопола, привилегија или «изузетности». Не прихватамо нове «зидове» ни поделе. Покушај поделе света на «демократије» и «аутократије» је подметње центара моћи да би се продужило трајање униполарног поретка.

Политика конфронтације, интервенционизма и мешања у унутрашње ствари, коју подстичу војно-индустријски комплекс и крупни финансијски капитал, морају уступити место дијалогу, партнерству, поштовању основних норми међународног права и мултиполарног светског поретка.

За мир, стабилност, демократију и инклузивни развој неопходне су корените промене у светским односима, поштовање суверене равноправности, немешање у послове других држава, мултилатерализам, уважавање заједничких интереса и искључивање сваког егоизма, протекционизма и привилегија.

Највећу препреку поретку равноправних народа представљају реликти Хладног рата. Зато НАТО треба распустити а доктрину хегемонизма, експанзионизма и неоколонијализма послати у историју.

Осуђујемо масовно убијање недужног Палестинског народа, посебно, масовно убијање деце, и позивамо на неодложан прекид ватре у појасу Газе и другим деловима у којима живи палестински народ, како би се коначно зауставило страдање људи без преседана у новијој историји, а угроженом становништву несметано испоручили храна, лекови, вода и друге животне потрепштине. Залажемо се за решење по принципу две државе, слободан и безбедан повратак свих протераних, укидање окупације и успостављање Палестинске државе у границама од пре 4. јуна 1967. године са Источним Јерусалимом као престоницом, у складу са Одлукама Уједињених нација.

Изражавамо солидарност са народом Кубе који је дуги низ година суочен са разопрним последицама једностраног ембарга САД. Кубански народ има неотуђиво право да самостално бира путеве унутрашњег развоја, без ичијег мешања са стране. Захтевамо поштовање ставова УН о укидању америчке блокаде Кубе и скидање Кубе листе „држава које спонзоришу тероризам“ лишене сваког основа.

Сматрамо да је Украјинска криза последица стратегије ширења НАТО-а на Исток, при чему су изневерени сви договори да неће бити експанзије.  Верујемо да се криза може решити мирним путем, уз признавање и отклањање узрока и гарантовања једнаке безбедности за све државе. Заједничка будућност човечанства искључује егоизам и уске прилазе каква је теза о безбедности „златне милијарде“.

Изражавамо признање и захвалност домаћинима – Београдском форуму за свет равноправних, Клубу генерала и адмирала Србије, СУБНОР-у Србије, Фонду дијаспора за матицу и Удружењу ветерана војнообавештајне службе, као и грађанима Србије – на гостопримству и доброј организацији рада.

Организатори изражавају признање учесницима Конференције, посебно Светском савету за мир и њеним чланицама, на солидарности и подршци Србији и српском народу, као и на доприносу  резултатима рада Конференције.
Београд, 23. март 2024.

ИЗЈАВА

Учесници Међународне конференције одржане 22. и 23. марта 2024. године, у Београду, поводом 25. годишњице од почетка оружане агресије НАТО против СР Југославије,

-    Најоштрије осуђују гнусни, бестијални и провокативни терористички напад у Москви, у којем је настрадао велики број недужних људи и изражавају уверење да ће починиоци бити брзо ухваћени и предати правди.
-    Истовремено изражавају најдубље саучешће породицама настрадалих и повређених, грађанима Москве као и целом руском народу, у њиховом  болу и великој жалости.
-    Позивају на одлучну, координирану борбу против тероризма као глобалне опасности која угрожава све народе света.

У Београду, 23. марта 2024. године

Председник Београдског форума за свет равноправних, г. Живадин Јовановић, говорио је за Горчаков Фонд поводом 25. годишњице агресије НАТО на СРЈ. Разговор је водила Анастасија Котова.

У преамбули Повеље Уједињених нација, као своје темељно опредељење, народи који је доносе, изражавају решеност „да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих“, али и „да радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи“.

А у Члану 1. Повеље, наводе се Циљеви Уједињених нација:

    одржање међународног мира и безбедности;
    развијање пријатељских односа међу нацијама;
    постизање међународне сарадње.

Универзална декларација о људским правима у свом Уводу наглашава да је „признавање урођеног достојанства и једнаких и неотуђивих права свих чланова људске породице темељ слободе, правде и мира у свету“.

Члан 1. Декларације каже: „Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима. Она су обдарена разумом и свешћу и треба једни према другима да поступају у духу братства.“

А Члан 3. Прописује да: „Свако има право на живот, слободу и безбедност личности.“

Данас је веома важно цитирати и одредбе Члана 16:  „1. Пунолетни мушкарци и жене, (…) имају право да склопе брак и да заснују породицу. (…) 3. Породица је природна и основна ћелија друштва и има право на заштиту државе и друштва.“

Можемо дакле, са сигурношћу тврдити да су свеопште право на живот, достојанство и вредност људске личности, пријатељство, сарадња и братство међу људима и народима, као и породица – темељне духовно-моралне вредности читавог човечанства, уграђене у темељне документе међународног права, створене после Другог светског рата – најдрастичнијег покушаја потирања тих вредности помоћу наци-фашизма.

У стварању наци-фашизма у Европи, велику улогу је имао страни, посебно англосаксконски капитал. Ипак, владе ових земаља су се опрале пред историјом својим учешћем у антихитлеровској коалицији.

У најновијем светском (засад хибридном) рату, чије су фазе ратови против Срба и Руса, западне владе су, међутим, директно учествовале у стварању и отворено се ставиле на страну хрватских, босанских, косовско-албанских, украјинских (и других) неонацифашиста.

Западни народи још увек имају шансу да смењивањем својих влада и осудом њихове политике, сачувају свој опстанак, умање своју одговорност и оперу свој образ. И на тај начин уједно изврше и обнову демократије у својим земљама, која је сада корумпирана до нивоа своје потпуне негације.

Дакле, иста она капиталистичка закулиса, која је финансирала Хитлера, данас је корумпирала и инструментализовала западне владе, пре свих САД и Британије и натерала их да стварају и подржавају терористе и нацифашисте, распирују и воде агресивне и геноцидне ратове, газе цивилизацијске духовно-моралне вредности и важеће међународно право, позивајући се на фиктивни „поредак заснован на правилима“. Његов важан елемент су нове технологије инструментализације људи кроз искорењивање људске духовности, ЛГБТ уништавање породице и глобални мрежни рат.

Тај данашњи злочиначки систем, можемо назвати нови наци-фашизам и дефинисати као владавину демократски нелегитимних појединаца и група, засновану на масовној инструментализацији и масовном убиству људских бића.

Прве деценије системске кризе и почетак пада западног империјалистичког система камуфлирани су падом Совјетског Савеза и деценијама агресивног „унилатерализма“ уз бројне режиране кризе и ратове на тлу бивше Југославије и СССР, на Блиском Истоку и у Централној Азији.

Експанзивни империјалистички и (нео)колонијални систем је већ тада дефинитивно изгубио историјску утакмицу са поретком слободе, равноправности и братства, поретком сарадње, хуманистичким поретком заснованим после победе над фашизмом у Другом светском рату. Серија режираних ратова, коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије. Нови наци-фашизам са којим смо суочени, као и раније хитлеризам, биће неминовно поражен, и то врло ускоро, јер је потрошио све своје моралне и већину својих материјалних ресурса. Иако је човек подложан манипулацији и инструментализацији, људска врста неће дозволити да буде уништена од стране шачице својих етички и ментално деформисаних јединки.

Без обзира на очајничке покушаје да се распиривањем ратова на целом свету спречи неминовни губитак водеће позиције западне олигархије, дешавају се епохалне историјске промене и настанак Новог света, уз одбрану духовно-моралних вредности људске цивилизације и међународног права. Весник тих промена је била Србија, а њихови носиоци и предводници светске већине су Русија и Кина.

Нови свет, предвођен Русијом, сада се налази у рату за мир. Војно-техничка и морална супериорнсост Русије су битне, не за уништење противничких влада, а поготову не народа, које нико не доживљава као противнике, него за наметање мира. Оног часа када мир буде наметнут, када престану ратови, светска већина ће демократски и стваралачки, уз пријатељство и сарадњу, заувек елиминисати канцер људске врсте у лику новог наци-фашизма и његове мега-злочине инструментализације и масовног убиства људских бића.

Као нација која је једна од највећих жртава новог наци-фашизма и која је својим отпором постала весник Новог света, Србија мора што пре своје политичко, економско и војно тежиште да приближи свом срцу и својој духовности. Свака предност ЕУ и САД у српској политици у односу на Русију и Кину, мора бити заувек и потпуно елиминисана, онако неумољиво као што се то данас дешава у свету.

Најновија антисрпска резолуција Европског парламента, толерисање и подстицање од стране ЕУ и НАТО Куртијеве наци-фашистичке праксе, као и намера Савета ЕУ да нам признање „Косова“ наметне као услов за улазак у ЕУ, постају обавезујући поводи за то.

 Извор:srbratstvo.ru