Реч на Међународној конференцији, одржаној поводом 25. годишњице оружане агресије НАТО против СРЈ, у Дому ВС у Београду, 22. и 23. марта 2024.,

Хвала Вам свима што сте се одазвали позиву да присуствујете Међународној конференцији чија је тема „Од агресије до новог праведнијег светског поретка“ и другим догађајима Програма обележавања 25. годишњице од почетка оружане агресије НАТО против Свезне Републике Југославије. Изузетно смо почашћени и захвални свим пријатељима који  и овом приликом својим присуством овде изражавају своју солидарност са Србијом и српским народом као што су то чинили свих протеклих деценија. То нам даје снагу и јача уверење да смо на исправном путу, како у одбрани наших легитимних интереса тако и у борби за мир, равноправност и праведнији европски и светски поредк.

Данас смо окупљени овде на својеврсном глобалном народном сабору, са пријатељима из свих делова света. Припадамо различитим нацијама, религијама, политичким оријентацијама и цивилизацијама, али смо уједињени у одавању почасти људским жртавама разуларене силе, у осуди агресије НАТО и његовог експанзионизма. Истовремено смо уједињени у напорима да допринесемо миру, слободи и напретку за све земље и народе. Овде смо смо и зато што чувамо истину, учвршћујемо вредност права и правде као и да трагамо за хуманијом и безбеднијом будућношћу свих.

Данас одајемо признање браниоцима једне слободољубиве и независне земље која је нападнута иако није представљала опасност ни за коју другу земљу, најмање за чланице НАТО. Оружана агресија је окончана пре две ипо деценије, али је њени покретачи настављају другим средствима све до данашњег дана.  Зато осуђујемо све видове агресије и поручујемо да ћемо се се одлучно супротставити без обзира на «алате» који се притом користе.

Народ Србије неће нити може заборавити људске жртве и патње за које је агресор одговоран. Злочини извршени над српским народом никада и нигде не смеју се поновити. Мир, једнака безбедност, равноправна сарадњу и напредак су наше и универзално право и не допуштамо да нам, било ко то право гази или отима. Наше тежње су усмерене на изградњу новог светског поретка у чијем центру су људи, њихова равноправност, безбедност и напредак. Опредељени смо за поредак слободе, разумевања и отворености без наметања туђих интереса, вредности и схватања. Тражимо да се поштују историјске, културне и духовне специфичности, да разлике буду третиране као богатство а не као повод за нове поделе, конфронтацију и ратове. Боримо се за нови, прведнији поредак заснован на универзалним принципима равноправности, коегзистенције и немешања унутрашње послове.

Глобална већина човечанства не прихвата поредак заснован на сили, привилегијама и «правилима» у интересу мањине. Прошло је време када је било могуће да да мањина свој хегемонизам и неоколонијализам маскира рухом демократије и људских права, да га агресијом и обојеним револуцијама намеће глобалној већини. Замка поделе на «демократије» и «аутократије» не пролази. Глобална већина се опредељује за мултиполарност и инклузивни светски поредак у чијем центру су интереси човечанства а не интереси «златне милијарде».

Овде смо да одамо признање храбрости, патриотизму и моралној чврстини снага одбране земље која је била прва жртва разуларених «победника хладног рата». Да подсетимо да је НАТО одговоран за смрт око 4.000 грађана Србије и Црне Горе међу којима је било деце, жена и изнемоглих, за рањавање око 10.000 грађана. Тек треба утврдити колико је људи изгубило животе од одложених дејстава забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом, отровни гасови настали бомбардовањем рафинерија, хемијских фабрика и електро-постројења, касетне бомбе и друго. Штета од ратних разарања процењена је на 100 милијарди долара.

Агресија НАТО против СРЈ (Србије и Црне Горе) представља злочин против мира и човечности.

За Европу и свет ова Конференција је подсећање да агресија НАТО пре 25 година представља тачку преокрета углобалним односима. НАТО је 24. марта 1999. вратио рат на тло Европе начинивши преседан за глобализацију оружаног интервенционизма. Био је то најразорнији ударац на европски и светски систем безбедности успостављен на резултатима Другог светског рата и отварање «Пандорине кутије» са несагледивим последицама. За јубиларну 50. годишњицу оснивања, НАТО је усвојио нова првила и то: 1. НАТО се од одбрамбеног, трансформише у офанзивни војни савез; 2. Од регионалног, НАТО прелзи у глобални војни савез; 3) НАТО је изнад Савета безбедности УН; и 4) За НАТО не важе принципи и обавезе према Повељи УН, Завршном документу ОЕБС, нити међународном праву уопште. «Тамо где међународно право стоји на путу ширења НАТО, треба га елиминисати» - саопштили су Американци савезницима убзо после агресије.

Овде смо, да подсетимо да је агресија извршена под лажним изговорима. «Хуманитарна катастрофа», «масовно кршење људских права» нису постојали. Избеглички талас је почео после  и услед  агресије. НАТО је бомбардовао колоне избеглица-повратника.

У Рамбујеу није било преговора. «Споразум из Рамбујеа» не постоји. «То је сраман документ који никада није требало да угледа светлост дана» - оценио је бивши амерички државни седкретар Хенри Кисинџер. Српско-југословенска државна делегација је одбила да потпише капитулацију и окупацију земље, а не мирно политичко решење.

Тзв. «план потковица» за наводно протеривање припадника албанске националне мањине, оптужбе о «концентрационом логору» на стадиону у Приштини, а посебно оптужбе за тзв. «масакру цивила у Рачку» биле су само епизоде у сценарију спиновања западне јавности да подржи употребу оружане силе против наше земље. Лидери земаља чланица НАТО и ЕУ дисциплиновано су следили тај сценаријо. «Све је почело лажима» -  тврде немачки аутори истоименог документарног филма. Уствари, све је почело, текло и почива на лажима, до данас.

Зашто?

На основу докумената чија елаборација за ову прилику није прикладна, може се рећи:

Агресија НАТО на СРЈ 1999. није био никакав «мали косовски рат», «интервенција», или «кампања», најмање «хуманитарна». То је био рат глобалних циљева који се може разумети једино као нјважнији корак у остваривању стратегије експанзије САД/НАТО на Исток. «Рат против Југославије је вођен да би се исправила једна грешка Двајта Ајзенхоуера из Другог светског рата. Зато се тамо, из стратегијских разлога, морају накнадно стационирати амерички војници». То је објашњење које су амерички представници дали својим савезницима и кандидатима за чланство у НАТО-у, на конференцији одржаној у Братислави 28. априла 2000. године, а које је забележио Вили Вимер у свом извештају канцелару Герхарду Шредеру од 2. маја 2000. године. Где су у томе «људска права угрожених Албанаца»?

Што се «тиче стратегије ширења НАТО на Исток», подстимо да је 1999. НАТО имао 19 чланица, данас их има 32. Данас је Европа премрежена страним војним базама којих има далеко више него у ери хладног рата. У тој стратегији експанзије на Исток српској покрајини Косово и Метохији  намењена је улога носача САД/НАТО војне силе, и одскочне даске. Србија се није одрекла, нити ће се икада одређи свог суверенитета и тапије на Косово и Метохију као интегралног дела државе Србија. Покрајина,на основу рез. СБ УН 1244 остаје привремено под мандатом СБ УН.

Таква стратегија, разуме се, није могла да се заснује на истини и међународном праву, најмање је могла да рачуна на одобрење СБ УН. Зато је агресија 1999. изведена кршењем Повеље УН, основних принципа међународног права и игнорисањем улоге СБ УН. Пошто је експанзија глобална стратегија и извире из бића неолибералног корпоративног система, зато што се посматрано са  Пацифика, на пример, јавља као експанзија на Запад, агресија 1999. на СДРЈ се, на поменутој конференцији у Братислави, проглашава за преседан «који ће се користити увек када затреба». Имајући ово у виду, могло би бити бар мало јасније, опткуда вишегопдишњи паралелизам све масовнијих демонстрација војне моћи, у региону Балтика као «Браниоци Европе» а на далеком Истоку «Браниоци Пацифика».

Завршио бих позивом да све постојеће конфликте треба решавати признавањем њихових узрока а будуче проблеме демократизацијом међународних односа. Мултиполаризација глобалних односа отвара перспективе да све земље могу потпуније и ефикасније штитити своје легитимне националне и државне интересе, па тако и Србија.

Питање Косова и Метохије може се разматрати и решавати само на основу и у оквиру резолуције СБ УН 1244, основних принципа међународних односа и Устава Србије као старе европске државе, оснивача и члана Друштва народа, Уједињених нација, ОЕБС-а. Српска покрајина Косово и Метохија није под мандатом ни НАТО, ни ЕУ, поготову,није под мандатом неке групе држава или појединих сила. Косово и Метохија је интегрални део државе Србије под мандатом СБ УН. Србија није капитулирала ни у Рамбујеу, ни током оружане агресије, ни у Куманову. Србија не зна за капитулације.

Све што је урађено супротно резолуцији СБ УН 1244 и мандату СБ УН мораће да се исправи. Кад тад.

Живадин Јовановић,
председник Београдског форума за свет равноправних