Учесници Међународне научно-друштвене конференције „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у потрази за безбедним светским поретком“која јепосвећена историјским договорима и актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи и која је ујединила представнике многих држава Европе, Азије и Америке, на основу резултата широког друштвеног дијалога и размене мишљења, одржаних у години када се обележава 70. годишњица Јалтске и Потсдамске конференције и 40. годишњица од потписивања Завршног акта Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, сматрају да је потребно да изјаве:

Питања о безбедности и сарадњи у Европи и свету у целини традиционално представљају предмет међудржавних споразума и узајамног деловања земаља. Истовремено, уверени смо да у савременом добу у тој сфери није могућ квалитетан напредак и прогресивно кретање напред без ослањања на мишљење јавности и без ангажовања друштвених иницијатива у развоју новог система безбедности и сарадње, заснованог на узајамном поштовању и поверењу.

Уверени смо да су терористички акти у Турској, експлозија руског авиона на небу над Синајским полуострвом и масовна убиства у Паризу, који су однели стотине живота, постали прави изазов за светску заједницу и показали да је неопходно тражити нове приступе, ојачати и ујединити напоре у координираној борби против међународног тероризма и екстремизма као глобалне опасности за човечанство.

С тим у вези, сматрамо да је потребно обратити се Организацији за европску безбедност и сарадњу, другим међународним организацијама и светској заједници као целини, са позивом да размотре конкретне предлоге за оптимизацију рада у сфери безбедности и сарадње, јачања узајамног разумевања, и потрази компромиса за актуелне проблеме. Сматрамо да Међународна научно-друштвена конференција „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у потрази за безбедним светским поретком“, која се одржава у Србији, у земљи која не припада ниједном блоку и има изражену традицију европског политичког центра Покрета несврстаних, може да постане почетак конструктивног међународног друштвеног дијалога о путевима изградње ефикасног система безбедности и сарадње у Европи. С тим у вези, сматрамо да завршни документ Међународне конференције може да буде изложен на Савету Министара иностраних послова ОЕБС, који ће се одржати 3-4. децембра 2015. године у Београду.

БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊА У ЕВРОПИ У САВРЕМЕНО ДОБА

Јалтск и Потсдамска конференција, као и потписивање Завршног акта Конференције о безбедности и сарадњи у Европи, чије јубилеје читав свет обележава ове године, постали су најважнији догађаји савремене историје, који су
у много чему поставили темеље савременог система безбедности у Европи и свету у целини. Овај систем у овој или оној мери успешно је функционисао у послератном периоду, постао је важно наслеђе резултата Другог светског рата и коштао је човечанство огромних жртава, које су претрпели народи током последњег светског сукоба.

Ипак, савремену етапу међународних односа у Европи и свету у целини карактеришу растуће опасности од оштрих сукоба, одсуство ефикасне праксе у обезбеђивању глобалне и регионалне безбедности и механизама за спречавање озбиљних потреса.

У данашње време свет се сукобљава са нарастајућим ризицима и претњама безбедности и стабилности. Посебну забринутост изазива чињеница да савремени систем међународних односа у Европи карактерише криза узајамног поверења.

Кршење основних принципа међународног права, укључујући и Повељу УН, Завршни акт из Хелсинкија, нажалост, постали су норма. У Београду, престоници Србије, где се одржава данашња конференција, не можемо да се не сетимо да је Југославија постала прва жртва директног кршења Хелсиншког договора. С тим у вези, позивамо све учеснике међународних односа да подрже поштовање међународног права и основних принципа међународних односа, да у доброј вери извршавају прихваћене обавезе и јачају ауторитет универзалних међународних организација.

С обзиром на место одржавања наше Конференције, истичемо снажну потребу да подржимо мир и безбедност на Балкану као интегралном делу Европе и европског система безбедности, у том оквиру - посебно је актуелно питање поштовања Дејтонског споразума, резолуције Савета безбедности 1244 (из 1999. године) и других међународно-правних докумената трајног карактера.

У Европи и у свету у целини приметан је нагли пораст екстремизма и тероризма. Уосталом, безбедност и стабилност у Европи неодвојива је од безбедности и стабилности у другим регионима света. Из тог разлога будућност европске стабилности може да се разматра и пројектује на прави начин само у контексту стабилности на Блиском Истоку, Азији и Африци.

Оно што посебно забрињава јесте чињеница да пораст конфликтног потенцијала у Европи води ка још једној крајње опасној тенденцији – тенденцији уситњавања света, повлачења линија нових подела, између осталог, и на европском континенту. С тим у вези, морамо да констатујемо да ћемо актуелне проблеме безбедности и сарадње, полагањем темеља система узајамних односа на европском простору у XXI веку, морати да решавамо у контексту изражених социјално-економских проблема, миграционих процеса без преседана, пораста војне ескалације, поновног оживљавања блоковског начина размишљања. Безбедност није привилегија, већ једнако право свих народа и држава. Зато наши напори треба да буду усмерени ка изградњи и унапређивању таквог система који ће гарантовати једнаку безбедност свима.

Уверени смо да у данашње време Европа мора да се усмери на изградњу истински слободног простора, заснованог на поштовању међународног права и равноправности међу свим народима и државама, независно од величине њихове територије, броја становника, економске или војне снаге. Сматрамо да је најважнији услов за то поштовање и спровођење Повеље УН, принципа Завршног акта из Хелсинкија, Париске повеље, улоге УН, и посебне улоге Савета безбедности УН, без икаквих изузетака, самовоље или двоструких стандарда.

По нашем мишљењу, у XXI веку сви народи и државе Европе треба да уживају равноправне могућности безбедности, независно од њиховог чланства у војним, економским и регионалним организацијама. То истиче потребу да се изгради заједнички безбедносни простор и достигне нови ниво интеракције и поверења међу земљама Европе.

Европу XXI века видимо као простор истинског партнерства, поштовања суверенитета и територијалног интегритета, на коме владају слобода избора унутрашњег развоја и спољне политике, без мешања у унутрашње послове, посебно у области безбедности, изборног процеса, уставног поретка, приватизације и људских права. Спречавање и решавање свих сукоба могуће је једино путем дијалога и мирним политичким средствима, која гарантују поштовање законских интереса свих земаља.

УЛОГА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ЕВРОПСКУ БЕЗБЕДНОСТ И САРАДЊУ

Уверени смо да 40. годишњица Завршног акта из Хелсинкија представља добар повод за подношење отвореног јавног захтева да се ОЕБС-у врати улога главне опште европске организације у сфери безбедности и срадње.

Сматрамо да у условима кризе европске безбедности ОЕБС има за циљ да обезбеди „нови дах“ за конструктивно остваривање принципа на којима се много година градио систем безбедности и сарадње у Европи и који су изграђивани на резултатима Јалтске и Потсдамске конференције из 1945. године, као и на основу Хелсиншке Конференције о безбедности и сарадњи у Европи 1975. године. По нашем мишљењу, ОЕБС има потенцијала да пружи значајан допринос у решавању миграционе кризе у Европи, превазилажењу рецидива блоковског размишљања, јачању поверења и пружање подршке изласку из кризе европске безбедности у целини.

С тим у вези, сматрамо да је потребно:

1. Пружити подршку усвајању Повеље Организације за европску безбедност и сарадњу у циљу јачања независности и објективности у раду ОЕБС, претварања ОЕБС у пуноправну међународну организацију, као и у циљу тога да рад организације што више одговори циљевима њеног стварања.

Потребно је изнова потврдити и разрадити принципе, на којима се много година темељио систем безбедности у Европи и који су били израђени према резултатима Јалтске Потсдамске конференције из 1945. године, као и Хелсиншке Конференције о безбедности и сарадњи у Европи 1975. године. Важно је постићи да их се све државе-учеснице ОЕБС, без изузетка, придржавају усвојених принципа.

2. Иницирати процес јавног пружања помоћи у раду који спроводи ОЕБС

Учесници конференције, такође, се обраћају ОЕБС и друштвеним организацијама земаља-чланица са предлогом да се овој конференцији да статус сталног годишњег јавног скупа, посвећеног актуелној проблематици безбедности и сарадње у Европи.

По нашем мишљењу, одржавање овакве конференције једном годишње у земљи која председава ОЕБС, са позивањем да у њој узму учешће афирмисани стручњаци и јавни делатници земаља Европе допринеће стварању система јавне контроле рада ОЕБС, мониторингу и транспарентној стручној оцени актуелне проблематике везане за безбедност и сарадњу у Европи. По нашем мишљењу, овај предлог ће добити најширу подршку у европском друштву као правовремена идеја, чији је циљ да се обезбеди развој међудржавне интеракције на принципима транспарентности и дијалога.

3. Као први одговорни корак у решавању актуелних проблема безбедности и сарадње у Европи видимо потребу да се створи сталнинаучно-друштвени Међународни стручни центар (под покровитељством годишње друштвено-научне конференције), који има за циљ:

а) остваривање мониторинга над радом ОЕБС како би се доставиле информације о њеном раду годишњој Друштвено-научној конференцији, посвећеној питањима безбедности и сарадње у Европи,

б) редовно окупљање у земљи која председава у затвореном формату како би се створила платформа за размену мишљења између независних стручњака о актуелним питањима безбедности и сарадње.

Стварање Међународног центра, као сталне експертске платформе за размену мишљења и широких експертских консултација по питањима безбедности и сарадње, по нашем мишљењу, посебно је актуелно у условима дефицита мера поверења и ефикасних и постојаних канала за размену информација.

Ми, учесници Међународне научно-друштвене конференције „Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у потрази за безбедним светским поретком“, посвећене актуелним питањима безбедности и сарадње у Европи, уверени смо у то да у XXI веку Европи предстоји сложен процес превазилажења противречности, (и) деесклације конфликтних потенцијала, решавања многих економских и социјалних проблема и последица отвореног кршења међународног права. Али, уверени смо да, уједињеним напорима можемо да створимо истински слободан простор, заснован на принципима безбедности и сарадње, без линија раздвајања и „гвоздених завеса“, што може постати пример за читав савремени свет.

Учесници конференције обраћају се Министарству спољних послова Србије (као земљи која председава ОЕБС у 2015. години) које заступа Министар спољних послова господин Ивица Дачић, са молбом да се о одржаној Међународној конференцији и њених закључцима обавесте учесници састанка Министара иностраних послова ОЕБС, који ће бити одржан 3-4. децембра 2015. године у Београду.