Некадашњи начелник штаба Треће армије генерал Љубиша Стојимировић о Нирнбершком процесу, лицемерју Хашког трибунала и злочинима над српским народом и ЈНА у наметнутим ратовима

„Де јуре” агресија и злочин НАТО против СРЈ и Србије остаје ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ! Да ли ће будуће генерације у неким бољим временима бити способне, вољне, духовно и интелектуално храбре, да од човечанства затраже казну за језиви злочин НАТО-виновника против српског народа, тешко је предвидети. За 50-100 година од човечанства, и потоњих нараштаја зависиће да ли ће писати објективну српску историју. Важно је да знају да злочин не застарева!

Клуб генерала и адмирала Србије је, поред Београдског форума за свет равноправних, суорганизатор међународне конференције „Нирнбершки процес-поуке историје”. Председник Клуба генерала и адмирала Србије, генерал Љубиша Стојимировић истиче да њихова обавеза да кад год могу дају свој допринос у одбрани историјске истине, па и у случају када се историјски „пореде” Нирнберг и Хаг!
– И после 65 година од Нирнбершког процеса, израчене казне за стравичне злочине почињене у Другом светском рату и очекивања слободољубивог света да мир и правда победе рат и злочин, остали су, нажалост, само жеља и нада! Нирнберг није пресудио свим великим злочинцима и монструмима! Са становишта политике уништавања српског народа, у Нирнбергу није суђено, нити пресуђено поглавнику НДХ Павелићу, нити мађарском „фиреру” Хортију и да не набрајам. Наша је стварност поновљена трагедија, жртве и злочини узроковани уништавањем СФРЈ, 1991-1992-1995. и разбијањем СРЈ – 1998-1999. Јасно је да су у питању злочини сецесионистичких република Словеније, Хрватске и БиХ против ЈНА, уставне оружане силе СФРЈ. Њихов почетак везан је за једнострано проглашење независности поменутих република па све до датума напуштања ЈНА са територија насилно насталих држава. Таква бруталност, нескривена мржња према ЈНА, убијање и рањавање припадника наше војске, болна је тема којој ћемо се увек враћати, јер нико нема право то да заборави! За ове две деценије, нико није позван на одговорност! Тврдим да је разбијање Југославије, оружаним припреманим побунама, наметнутим ратом –злочин без казне. И огромни губици нанети ЈНА, такође јесу злочин без казне. Такође, не треба заборавити да су велике жртве поменутих злочина: људи, жене, стари, деца, значи цивилно становништво, грађани СФРЈ. Ту, у првом реду, мислим на наш српски народ.
Пресуде Нирнбершког суда злочинцима, високим представницима нацистичке Немачке нису спречиле нове ратове, разарања држава и народа! Свет стрепи од нових агресија, окупација, насилничке политике глобализма, повампиреног фашизма 21. века; почев од Корејског рата, до актуелних ратова у Ираку, Авганистану, Либији, Сирији, и вероватно будућег у Ирану! И српска национална агонија о томе сведочи!
–После, ужасних, масовних људских страдања, холокауста, материјалног разарања, две атомске бомбе, пресуда Нирнбершког и Међународног војног суда у Токију (1946-1948.), после оснивања ОУН, установљења Повеље УН, ратни „бубњеви” нису утихнули! Нови ратови започели су исте 1945, а од 1946. до 1990. вођено је чак 96 ратова! Ако томе додамо и ратове од 1990. до 2011. човечанство се „овенчало крвавом славом” у преко стотину ратова! Апсурд историјски-силе победнице САД, В. Британија, Француска, СССР, иако су легитимно, званично на Нернбершком суду, али и потоњим документима, осудиле рат као први и највећи злочин, цитирам:„ Злочин против мира и безбедности човечанства или међународног кривичног кодекса”, убрзо после завршетка Другог светског рата, саме су отпочеле, водиле многе ратове. Ту, пре двега, мислим на САД, В. Британију... Не заборавимо дуг период „хладног рата” од 1945-1990, време „равнотеже страха” и „специјалне” контроле међународне заједнице. Крајем 20. и почетком 21. века на сцену је ступило лицемерно игнорисање ОУН, њене Повеље, посебно од стране америчке администрације која то не крије! Последице су несагледиве, на десетине милиона људских жртава, планетарна разарања, коришћење осиромашеног уранијума у скоро свим савременим ратовима, нови масовни злочини и на хиљаде нових злочинаца осионих, за сада недоступних правди.

Нирнбершки суд се није бавио монструмима ван Немачке, као што је Павелић, мађарски фашистички вођа Хорти. Сви они су против Срба, Јевреја, Рома починили геноцидне злочине! Стиче се утисак да се вешто заташкавало хапшење таквих у СФРЈ. Да ли сматрате да ће се геноцид над српским народом у НДХ наћи пред међународним судом и да ће виновник-Хрватска морати то свету да призна а Србији кад-тад плати одштету?!
–Међународни војни суд био је одлучан да осуди државни врх фашистичке Немачке, личности, и по први пут, злочиначке организације, вођство Национал-социјалистичке партије, тајне државне полиције-Гестапоа ,,SS” јединица, „SA” одреда. Осим тада изречених 12 смртних казни, три казне доживотног затвора, четири од 20 година робије, од стране МКС, пред Америчким војним судом, такође у Нирнбергу на 12 судских процеса, од 1946. до 1949. изведено је пред лице правде још 185 високих функционера Трећег рајха, од којих је њих 24 осуђено на смрт, 126 на казне затвора, док је 35 ослобођено оптужбе. Међутим,усташе, злочинци који су у НДХ окрвавили руке геноцидним злочином против српског народа ( Артуковић, Хорти...) нису били предмет Међународног војног суда. Испоставило се, касније, да им ни домаћа законодавства нису судила! И не само поглаварима усташке државе и злочинца Хортија у Мађарској, за злочине на простору Војводине него ни стотинама других, а посебно најкрволочнијем усташком језгру око Павелића! Мањи број зликоваца приведен је правди тек после пола века! Тако је свет гледао злочинце-креатуре, попут Артуковића, Ашнера, и доказаног мађарског злочинца Шандора Кепира (97) једног од главних учесника рације и убиства више од 1.200 Срба, Рома, Јевреја 1942. у Новом Саду. После апсурдне пресуде и свега што је недавно јавност могла да чује, упозоравам да је Кепира 1946. мађарски суд осудио на 14 година затвора и да је од те године Кепир био у „бекству”, добро удомљен у Аргентини, чак 69 година на слободи! Сазнали смо претходне године и за усташку„црну удовицу” Наду Шакић, монструма, која је била „специјализована” за мучење и убијање деце и жена у Јасеновцу и Градишки. Ове године умрла је неосуђена, живела је на слободи скоро 70 година! Прослављајући 65 година од победе над фашизмом човечанство није могло да слави победу правде над злочином, а Кепир је очигледан пример те констатације.У том смислу, и геноцид над Србима у НДХ (1941-1945.) остаће једна од најсрамнијих, најтрагичнијих „црних рупа” у међународном правном поретку савременог света. Цитираћу из Декларације Четврте међународне коференције о Јасеновцу одржане 2007. у Бања Луци тачку 8:„Предлаже се покретање поступка да се Хрватској услови пријем у ЕУ признавањем геноцида који је НДХ починила у Јасеновцу и прихватањем обавеза да обештети жртве Јасеновца и њихове потомке” и наравно, тачку 11. „Тражи се да Ватикан отвори архиве о Јасеновцу!” Хрватска је у ЕУ, а архиве Ватикана о усташком гедоциду у НДХ су и даље затворене!
Многе генерације старешина ЈНА почетак разбијања СФРЈ дочекали су на различитим дужностима, у командама, јединицама, установама. Где сте Ви тада били старешина?

– Највећи број старешина у време рушења СФРЈ, и НАТО агресије на СРЈ 1999. био је на дужностима у ЈНА, а мање у јединицама ТО. Почетком 90-тих класа официра којој сам припадао (завршио сам Војну академију 1974.) имала је чинове виших старешина, мајора или потпуковника. У време сецесије Словеније 1991. био сам на дужности у кабинету НГШ ОС СФР. Зна се да је сецесија извршена оружаном побуном, чији је политички ментор било руководство на челу са Кучаном, а злочиначки извршитељи били су припадници словеначке ТО са својим командантом Јанезом Јаншом, уз подршку Министарства унутрашњих послова. За непуне две седмице поменуте снаге тероризма у Словенији убиле су 44 и раниле 184 наших старешина и војника. Бранећи територијални интегритет и суверенитет СФРЈ убијено је од снага словеначког „државног” тероризма: 7 официра, пет подофицира, 29 војника, грађанско лице на служби у ЈНА, један десетар, а једна особа није идентификована. Неколико стотина припадника ЈНА, Савезног МУП-а и Савезне службе царина било је заточено у више словеначких „заробљеничких логора”, мучили су их, изгладњивали, испитивали, понижавали! О томе је убрзо престало да се пише! Свакодневни извештаји који су нам стизали о злочинима у Словенији били су моји први лични и професионални губици. Нисам могао да верујем да нам се то дешава! Касније, 1999. када је започела НАТО агресија, свако ко је био у ЈНА, ВЈ, лично је тешко преживљавао погибије својих војника, сусрете са њиховим породицама, цивилне жртве и разарање наше земље! Савезни секретар за НО био је генерал армије Вељко Кадијевић, а начелник ГШ ОС СФРЈ био је генерал пуковник Благоје Аџић.

Злочини против припадника ЈНА, цивила у Словенији, касније Хрватској, БиХ су документовани, али одговорни за злочине су или недодирљиви, или су њихова зверства минимизирана! Докле ће владати та „недодирљивост”?
– Процесуирање злочина у Словенији, као акта државног тероризма почињених унутар суверене СФРЈ у срцу Европе (самопрокламована држава 25. јуна 1991.) нема ко да покрене! Иронија и лицемерје, ЕУ је уместо тога, наградила Словенију, јер је „успешно започела” планско разбијање СРЈ, за које се, данас оптужује руководство СРЈ и Србије. Креатори велике историјске агоније и злочина на просторима бивше СФРЈ су, разуме се, демократски наградили Словенију, муњевитим признањем њене независности и пријемом у ЕУ! Перјанице поменутих злочина М. Кучан, Ј. Јанша, Д. Рупел, Ј. Кацин и други, остали су до данашњег дана недодирљиви. Двојица њих су за „одрађене ствари” постали „уважени” мисионари ЕУ, који и сада „по потреби” роваре по Србији, подучавају нашу актуелну Владу о „условима” за улазак у ЕУ, „без КиМ”! Када говорим о жртвама ЈНА у Словенији и улози Кацина, важно је не заборавити да међу убијеним од стране словеначке ТО и милиције Словеније су и посаде два уништена хеликоптера ЈНА. Транспортним хеликоптером управљао је пилот-поручник Елдин Храповић. Оборен је по повратку, превозећи царинике СУЦ на граничне прелазе, према Аустрији. Другим обореним хеликоптером „Газела” пилотирао је капетан прве класе Словенац Антон Мрлак, превозећи храну. Поред оборених хеликоптера и погинуле посаде, срећан и еуфоричан, сликао се шеф словеначке пропаганде Јелко Кацин који је руководио прљавом медијском пропагандом приказујући свету „агресију ЈНА на грађане и институције демократске Словеније”. О манипулацији јавношћу методама специјалног рата Кацин ће неколико година касније у унтервјуу за љубљански „Дневник” признати:„ Морали смо наше противнике-аресоре, (ЈНА) да дискредитујемо и гурнемо на ивицу и преко ње! То је била уједно психолошка битка за наклоност светског јавног мњења, битка за наше признање, за препознавање улоге Давида и Голијата, то не кријем и признајем”. Нечасни Кацин, данас актуелни известилац Европског парламента за Србију (за мене лично, persona non grata), данас дели лекцију Србији како да потону - до ЕУ. Наравно, упозорава да Србија мора да пристане да јој одузму Космет! Србији дели лекције један од најодговорнијих за убиство 44 припадника ЈНА.

У БиХ против ЈНА муслиманске паравојне-злочиначко мафијашке групе и припадници МУП-а БиХ починили су много злочина.
– Најтежи и најкрвавији су напади на војну колону ЈНА у Тузли и на припаднике Друге ВО (Војне области) у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. (напади на Дом ЈНА, заседа на јединицу ВП ЈНА код Скендерије, напад на колону К. Де 2. ВО у Добровољачкој улици). Само 2. маја убијено је 11 наших војника и старешина, а 20 је рањено. Сутрадан у Добровољачкој на колону која је напуштала Сарајево, муслиманске паравојне формације извршиле су подмукли напад и убиле шесторо: три пуковника, потпуковника, војника, и жену која је била на служби у ЈНА. Велики број војника је био тешко рањен, а неке су заробили и касније мучили. Треба јавност да зна, да су ови и други злочини против ЈНА на простору БиХ извршени само два дана пре извршења одлуке Председништва СФРЈ о повлачењу ЈНА из БиХ. За зверства почињена против ЈНА, а касније и за масовна убијања српских цивила, посебно у Сарајеву, затим на подручју општина Братунац, Сребреница, Скелани, нико није одговарао! Међународна заједница у овим злочинима није „препознала” злочиначку организацију на челу са Изетбеговићем, нити злочиначки подухват! Доказа је превише, поготово, ако се има у виду да је већина злодела почињена у присуству високих представника ОУН, ЕУ, дипломата, генерала, медијских извештача, организације Црвеног Крста... Кроз МКС у Хагу, прошетали су и проглашени невиним први к-т Армије БиХ генерал Сефер Халиловић, творац плана о блокади и нападу на објекте, установе и јединице ЈНА, дезертирао је из ЈНА у чину потпуковника 1991, и Насер Орић, к-т 28. муслиманске дивизије, одговоран за више хиљада убијених, рањених, масакрираних, протераних Срба из Подриња (Сребреница, Братунац, Жупа, под „заштитом” снага ОУН). За злочине Орића, одговорност сноси и влада Холандије, холандски батаљон у саставу снага ОУН, а по командној одговорности, управо генерал Сефер Халиловић. Док су двојица поменутих барем прошетала Хагом, две персоне за МКС „non grate”, читајте под сцецијалном заштитом, шетају Европом и исмејавају „црвене потернице” Интерпола! Ејуп Ганић, један од најближих Изетбеговићевих сарадника, и потпредседник босанске владе и генерал Јован Дивјак, такође су заштићени, јер ето, „неће их” ни Хаг, ни суд Федерације БиХ. Један од недодирљивих, одговоран за злочине против ЈНА је и министар за унутрашње послове БиХ Алија Делимустафић. Сам себи је потписао пресуду 29. априла 1992. крвавим наређењем. Цитирао бих, истине ради, део наредбе министра унутрашњих послова БиХ о запречавању путних праваца и блокади јединица ЈНА под редним бројем 10-70 издато 29. априла 1992. године.
„Наређујем: 1. Извршити потпуно и масовно запречавање на свим путним правцима територије БиХ на којима јединице бивше ЈНА отпочињу извлачење техничких материјалних средстава у непосредној координацији с МУП-ом. 2. Извршити блокаду ширег рејона бојних објеката из којих се настоји изнијети техничка материјална средства разним врстама формацијских и природних препрека које треба обезбједити јединицама ТО БиХ. 3. Колонама јединица бивше ЈНА и без пратње МУП-а спријечити изласке из касарне и комуникације на територији БиХ. 4. Убрзано планирати и отпочети борбена дејства на цјелокупној територији Републике БиХ. У оквиру планирања борбених дејстава планирати опсежне мјере”...
Деловао је Делимустафић као прави злочинац. Недодирљиви су остали и муџахедини, „Алахови ратници”, „пси рата”, а ко би их похапсио и извео пред суд када се зна да су они били пријатељи и специјални гости Изетбеговића. Многи од њих су постали грађани федерације БиХ, чекајући нове задатке своје централе „Алкаиде”.
Ејуп Ганић је лично председавао седницом Председништва БиХ 3. маја на којој је испланиран напад на колону команде Друге војне области и тај напад је наредио К-ди ТО БиХ, која је била егзекутор злочина у Добровољачкој. Јован Дивјак је тада, пуковник-(„Србин”), дезертирао из ЈНА. Злочиначком акцијом руководио је Дивјак лично на месту напада-злочина. Дивјак је касније био награђен чином генерала мајора муслиманске војске БиХ и функцијом заменика команданта Армије БиХ. Ево како је генерал М. Роуз у својој књизи „Мисија у Босни” (објављена 1998.) проценио личност Ејупа Ганића. „Ганића је стално пратила група убица... Оптужио сам Ганића да намерно изазива страдање самих становника Сарајева... На крају сам га упитао када ће престати да злоупотребљава штампу и када ће дати воду људима, коју смо једва довели до града, а он је просипа у реку уместо да је грађани користе?”

Указујете да су Хрватска и Словенија имале „лоби за масакр” СФРЈ и Срба.
– То најверодостојније у интервујуу наводи у миланској „Панорами” 1993. италијански министар иностраних послова Ђани де Микелис (министар од јула 1989. до априла 1992.) идентификујући тај лоби и конкретизујући грешке Европске заједнице, одговара на питање ко је у Европи потпиривао иредентистички пламен.
„Потпиривали су они немачки и аустријски емисари који су у име антикомунизма одлазили у Љубљану и Загреб, обећавајући признање у замену за отцепљење. Покушали смо да позовемо све да буду мирни и умерени. Сецесионисти су могли да рачунају на моћне снаге, на финансијска средства и пропагандну машину која је обманула средства јавног информисања. Међутим, неповољан је био и међународни контекст... Немачка се непосредно пре тога ујединила и у њој су постојали јаки притисци да се поново отвори погранични спор са Пољском. ЕЗ је на крају прихватила немачке притиске да се признају Хрватска и Словенија само да би реваншистичке намере на Истоку прешле у други план. Пустили смо Немце да „дају себи одушка” у Југославији, само да не би правили проблеме. С друге стране, утрли смо пут рату у Босни. Данска и Белгија, су, такође, подржавале Немачку. И Француска која је током историје увек имала добре односе са Београдом. Ми смо направили, потом, много грешака”, објављено је, између осталог, о поменутом лобију за масакр СФРЈ и Срба, у италијанској „Панорами” јула 1993.
Још снажнију геополитичку анализу и „стратегијске аргументе” за разбијење СФРЈ изнеће чувени француски генерал Пјер Мари Галоа (један од најближих сараданика генерала и председника де Гола) на Међународној конференцији марта 2009, поводом 10 година НАТО агресије на СРЈ.

Упозоравате да геноцидна политика Туђмана, ХДЗ, Хрватске представља најсрамнију појаву у Европи после Другог светског рата.
– Западне државе на челу са САД које су одговорне за нови српски холокауст су све то унапред знале! У првом реду, ОУН и ЕЗ. Знали су да ће доћи до геноцида над Србима, а када се десио, нису спречили! Од 1991. до почетка 1993. из Хрватске је протерано 251 хиљада Срба, на хиљаде је убијено, мучено, рањено. Али Туђману ни то није било довољно! Акцијом „Олуја” 4. до 8. августа 1995. Хрватска је, коначно, постала „слободна” од Срба. Последице такве хрватске слободе су преко 500 погинулих наших војника, и више од 700 цивила, а воде се као нестали, преко две хиљаде Срба. Читајте убијени! Више од 15. хиљада српских кућа је запаљено, уништено и опљачкано, а већ 15 година користи се, или је безочно присвојена вишевековна катастарска имовина Срба... станови, куће, земљиште, воде, културна богатства, шуме. И нових 250 хиљада српских несрећника је прогнано. Све се догодило у зони под заштитом ОУН снага и уз благослов америчког амбасадора Питера Галбрајта! Историчар и војсковођа Туђман после ужасне „Олује” еуфорично је изјавио:„ Ми смо жељели рат, јер без њега не би било неовисне Хрватске”!
У данашњој Хрватској нема и не живи више од 500 хиљада Срба. Ипак, изреченим затворским казнама у првостепеном поступку генералима Готовини (24) и Младену Маркачу (18) МКС је послао поруку Хрватској да „Олуја” није била ослободилачки, него злочиначки подухват са циљем етничког чишћења Срба из Хрватске. Хрватско правосуђе суди под притиском ЕЗ Главашу, Мерчепу, а како ствари стоје, недодирљивост крвавих „домољуба” је начета. Нада се да ћемо наредних година бити томе сведоци!

Суде најхрабријим и највећим српским војницима: генералу Лазаревићу, Ојданићу, Павковићу, Младићу. Да ли „хашки процес” постоји да би се судило Србима и Србији, док окорели злочинци ОВК - Тачи, Чеку, Љимај... глуме политичаре наказне државе на нашој земљи?
–Разбијање Југославије ће остати упамћено као један од натрагичнијих догађаја у историји нашег народа и „демократске” Европе. Од свих конститутивних народа бивше Југославије платили смо највећу цену: етничка чишћења, цивилне жртве, разорене домове, попаљена села, протеране Србе са прадедовских огњишта, уништене генерације, покрадену имовину, порушене светиње, библиотеке, школе. Све српско што им је дошло под руку у Хрватској, БиХ, на КиМ, уништавано је. Да не говорим о економским санкцијама и НАТО агресији у којој је разорена наша привреда, земља, будућност! Директна штета коју је НАТО нанео СРЈ процењена је на преко 100 милијарди долара!
Од „демократске” америчке администрације српски народ је добио и „милосрдне” дарове: осиромашени уранијум, МКС (Међународни кривични суд за бившу Јогославију) и ограничени суверенитет, будући да од 1999. Косово и Метохију „будно чувају” Међународне снаге безбедности, КФОР, на челу са америчком војном базом Бонстил, на нашој, отетој земљи! Србија није чланица НАТО, али зато има највећу америчку војну базу у Европи. Апсурд, Србија је повукла тужбу против Била Клинтона, а шиптарски терористи, „полазећи” од резолиције СБ УН 1244, Клинтону, свом ратном мецени из 1998. и 1999. у нашој земљи, у Приштини, за живота подижу споменик. Виновници балканске несреће на тај начин смеју се човечанству у лице! Резолиција 1244. није испоштована, подсећам и цитирам (прекршени) део поменуте Резолуције СБ УН:„ Потврђује се да ће по повлачењу договореног броја југословенског и српског војног и полицијског особља, њима бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом”. Формирање Хашког трибунала представља политичко правни штит НАТО пакта и америчке администрације за почињени злочин против СРЈ и српског народа. То је жесток шамар међународној заједници ОУН, и уопште, врло брзо се испоставило, ударац међународном правном поретку, којег више нема! Уместо џелата, на оптуженичку клупу доведена је жртва, врх државне администрације СРЈ и Србије. Као човек и војник, дубоко сам уверен да делим иста осећања с милионима наших грађана: понижење и велику неправду. Међутим, без обзира на све ужасе које смо преживели као народ можемо бити поносни, јер смо се отворено супроставили глобализму, монструозној политици САД, ЕУ, НАТО. И онда када су нас заборавили и они према којима смо гајили велику наду! А НАТО нас засипао „паметним” бомбама и уранијумским пројектилима! Показали смо још једном у историји да поседујемо величанствену националну свест и снагу, да смо часни и храбри. У нашем народу има и кукоља, врло кооперативних сарадника, добрих планера, после НАТО агресије, са којима су дошле праве идеје плаћене десетинама милиона долара! Све су то, апокалиптичка искушења која доживљава човечанство. Као народ, у новој историји, уписали смо се светлим, слободарским словима, као и пре нас, наши преци. Рано је доностити суд, јер ово није први пут да Србија из пелепа и праха-васкрсне! Точак историје се окреће и нико га не може зауставити! Узалуд нам приписују геноцидност, да смо „злочиначка нација”. Зна добро Запад на то никада не може бити у српском бићу. Пре бих рекао да се виновници „великог светског поретка”, пате од фобије према сваком слободољубивом народу.
После октобра 2000. СРЈ је амнестирала НАТО због њихових злочина против мира и човечности. Тако смо у међународно правним односима „обогатили” дефиницију агресије и злочина-као колатералну штету”! Колико је поменуто амнестирање, заправо, злочин против сопственог народа и будућих нараштаја?
– Амнестијом НАТО и функционера америчке администрације и ЕУ - од администрације СРЈ и Србије, преживљена агресија као фактичо стање „није се догодила”!! Догодила се, ето, нека кампањица бомбардовања са десетинама колатералних штетица. Па пошто „није” било агресије, „нема” ни агресора, нити одговорности! Значи „нема” ни кршења повеље ОУН, нема ратне одштете, нема ни злочина!! „Де јуре” агресија и злочин НАТО против СРЈ и Србије после 12 година остаје ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ! Да ли ће будуће генерације у неким бољим временима бити способне, вољне, духовно и интелектуално храбре, да од човечанства затраже казну за злочин НАТО-виновника против српског народа, тешко је предвидети. За 50-100 година од човечанства, и потоњих нараштаја зависиће да ли ће писати објективну историју. Важно је да знају да злочин не застарева! Можда би нам јерменски народ могао бити узор и њихова доследност, постојаност и генерацијска борба да се докаже геноцид и покољ који су Турци починили према страдајућем јерменском народу 1894-1896... Треба да научимо како да се изборимо за јасеновачке жртве, највеће српско стратиште.

Српски народ је доживео понижење одлуком власти да се шиптарски зочинци, амнестирају! Данас, ти исти покушавају на северу Космета да изазову нову српску агонију!

– СРЈ се 1998. у одбрани суверенитета супроставила најкрволочнијој и најјачој терористичкој организацији у Европи- ОВК! У то време је у свету ОВК је, према стандардима америчке администрације, етикетирана као терористичка организација. Тада су похапшене крволоке, терористе монструозних злочина против цивила, Срба, али и Албанаца, припадника ВЈ, МУП-а Србије, очекивале заслужене казне! Након успешно разбијених терористичких банди у антитерористичкој операцији снага безбедности СРЈ јули-септембар 1998, крајем сепембра исте године, у пет окружних судова на КиМ и у Прокупљу покренута је истрага против чак 927 Албанаца због тероризма и удруживања ради непријатељске делатности. Тада је притворено 538, а у бегству је било 419 Шиптара. СРЈ је и 1999. током бомбардовања, агресије, морала да се бори у исто време и против НАТО и против ОВК! Агресија НАТО прекинула је изрицање казни злочинцима за које је судство имало непобитне доказе. Постоктобарска администрација СРЈ примила је од претходне (Милошевићеве) око две хиљаде заробљених, похапшених терориста са КиМ, којима је требало да се суди за почињене злочине! Међу терористима био је део командне структуре ОВК, али и стотине шиптарских монструма, криминалаца и окорелих убица, као што су браћа Мазреку, који су по мучењима цивила и припадника ВЈ превазишли Менгелеа. Ма шта да је желела и хтела постооктобарска администрација СРЈ, Србије у вези процесуирања наведених починилаца, родила се идеја представника међународне заједнице о потреби и начину „повећања поверења” у Регион, а „посебно” у СРЈ и Србију! Идеја је била више него лицемерна, а њена реализација муњевито је уследила-амнестија, терориста са КиМ. Тако је отпочело „демократско помирење” шиптарских терориста и нове демократске власти под диригентском палицом нестрпљиве међународне заједнице. Након 12 година појавио се храбар, одважан и частан човек, Дик Марти да подсети, прво Србе, али и човечанство на највећи ужас 20 века. Трговина људским, српским органима, по монструозности је незабележен злочин у историји света у који су, осим албанских крволока, умешани и лекари, бандити, звери у људском обличју из САД, Француске, Немачке, Швајцарске, Турске, Албаније... Без обзира на заташкавање, пролонгирање, скретање, пресретање, претње, притиске истина о трговини српским органима ће испливати на површину. Уколико се то не догоди (а нигде на планети нема несталих Срба са КиМ) онда ће то бити нова НАТО агресија на Србију и највећа „ колатерална” штета ОУН на почетку 21. века!

У Хагу се суди, истичете, државном врху СРЈ, Републике Српске и Републике Српске Крајине. Колико је до сада Срба у Хагу, а колико је Шиптара, Хрвата, муслимана?
– Многи домаћи и светски стручњаци за међународно право, политиколози, аналитичари изрекли су на стотине коментара о томе зашто је и како основан МКС, како суди и коме пресуђује суд у Хагу; попут академика проф. др Косте Чавошког, др Смиље Аврамов. Према мом мишљењу међународно право се обогатило новим кодексом - злочин и казна, злочин без казне, и казна без злочина. Интересантно је да је убрзо након оснивања Трибунала, академик Радован Самарџић 1993. МКС дефинисао као „Смрт међународног права”. У путпуности се слажем са њим! Што се тиче „квантитета” оптужених и осуђених пред МКС, пред нама су чињенице. Чињеница је да Срби по свим параграфима „неприкосновено”доминирају на оптуженичкој клупи, неупоредиво више од свих заједно-оптужених из осталог дела бивше Југославије! Хашки трибунал је оптужио укупно 161 особу са простора бивше Југославије. Према списку особа из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Републике Српске Крајине оптужено је 86 Срба, али томе додајмо и списак који је годинама био засебан, под ставком „опужени који су се налазили у бегству” а односи се на Властирима Ђорђевића, Стојана Жупљанина, Радована Караџића, Ратка Младића и Горана Хаџића! Осуђено је њих 76, ослобођени су Милан Милутиновић и Мирослав Радић. На дуживотну робију осуђени су Милан Лукић, Вујадин Поповић, Љубиша Беара и Станислав Галић. Срби у Хагу су до сада добили 933 године затвора. Током издржавања казне умрли су Милан Бабић (13), Мирослав Дероњић (10); а Славко Докмановић, Ђорђе Ђукић, Милан Ковачевић, Слободан Милошевић, Момир Талић нису живи дочекали изрицање пресуде! За разлику од Срба, Хаг је пред лице правде позвао свега 22 Хрвата, осуђено их је 13, ослобођено петоро. Доживотне робије су изрицане искључиво Србима и нико из других конфесија није на доживотној. Хрватски оптуженици су добили укупно 178 година, Муслимана је још мање оптужено-13, а осуђено њих 8 (укупно 82 године), док су ослобођена седморица. Албанци са Космета према „критеријумима” Хага - скоро да нису криви, јер их има у траговима. Оптужена су свега шесторица, осуђена двојица, Љахи Брахимај и Харадин Бала. Остали су ослобођени, и на високим државним функцијама. Шиптарски терористи су за сва зверства о којима сам говорио добили само 19 година. Коментар није потребан. Какву поруку човечанству, миру, потенцијалним терористима шаљу пресуде и „критеријуми” Хашког трибунала? Долазе времена у којима ће се осведочити ове речи и оправдана забринутост. Због покланих побијених Срба, због трговине српским органима, ко све, и зашто, стоји иза Шиптара, може да се наслути. Зато су помиловани од свих судова света. И заштићени! Шиптарски зликовци очигледно имају специјалан статус одличних извршилаца „генијалних” налога за уништавање старих, самосвених народа, којима ми, Срби, припадамо!

Зна се да сте учествовали у припреми и предлозима командних одлука и њиховој реализацији у одбрани СРЈ 1998. од шиптарске оружане терористичке побуне и 1999. од НАТО агресије. Истичете да вам као војнику тешко пада суђење вашим претпостављеним.
– Државно и војно руководство СРЈ 1998. извело је највећу противтерористичку операцију у Европи од Другог светског рата, а 1999. одлучно и храбро су бранили суверенитет наше земље. У исто време и од НАТО агресије и ОВК, која је тада била, разуме се, под НАТО заштитом и отворено је дејствовала. Генерали Драгољуб Ојданић, начелник штаба врховне команде, Небојша Павковић, командант Треће армије, Владимир Лазаревић, командант Приштинског корпуса, али и генерали МУП-а Србије утамничени су и у првостепеном поступку осуђени на драконске казне од 15 до 22 године затвора само зато што су часно бранили своју земљу и народ! Као грађани и војници СРЈ извршавали су своју уставну и војничку заклетву. На дужности начелника штаба Треће армије сведок сам огромних напора и највишег професионализма генерала Павковића, Лазаревића, али и нижих команданата јединица Треће армије и Приштинског корпуса о одговорној и селективној-нужној примени силе на непријатељске циљеве. Био сам непосредни сведок и њихове непрекидне контроле потчињених у поштовању правила међународног права у оружаним сукобима. Осим поштовања цивила, избеглица, поштовани су животи рањених и заробљених терориста и заробљених НАТО, америчких војника. Са друге стране, шиптарски терористи су без милости касапили децу, старе, болесне: Србе, Црногорце, Роме, Горанце и непослушне Албанце. Масакирали су многе српске породице! Осим Рамуша Харадинаја, остали уживају благодати спокојног живота као да су праведници; Чеку, Тачи, и на стотине других монструма. Зна се да су ти исти терористи, после бомбардовања и разбијања Србије, направили политичке, војне и полицијске „каријере”. Чему сада треба да се нада ЕУ, САД и креатори новог светског поретка, који убице, терористе унапређују и постављају за политичаре? Преобукли су ОВК униформе и престројили се сада у сампроглашеној, нелегитимној држави у Косовски заштитни корпус са званично пет хиљада ангажованих, а незванично за врло кратко време може да наоружа на хиљаде бивших терориста ОВК), КЗП (Косовска заштитна полиција). Чекуа и Тачија су по потерници Интерпола, а на захтев Србије, на Западу „хапсили”, па их извињавајући, тапшали по рамену и пуштали да даље вршљају! Обојица сносе огромну одговорност за убиства припадника наше војске и полиције, и недужних људи Срба, цивила. Од укупног броја побијених војника и полицајаца СРЈ на КиМ од НАТО бомби убијено је 44, 9 одсто, а од ОВК чак 45,7 одсто. Терористи су са злоделима наставили још осионије од доласка КФОР-а 1999, 2000, 2004... који је убрзо српском становништву на КиМ показао право лице. КФОР-у, и другим сличним униформисаним творевинама у поробљавању КиМ, српски народ не може да верује! Сведоци смо били опасне умешаности КФОР-а, и Запада у збивањима на административним прелазима Јариње, Рударе на северу Космета и подмукло инструисане провокативне улоге КПС и РОСУ у даљем поробљавању српског народа и окупацији КиМ! У току судског процеса који се у Хагу водио против наших генерала Ојданића, Лазаревића, Павковића око 20 наших генерала-адмирала сведочило је у одбрани. Међу њима био сам и ја. Припремали смо се месецима, желећи да објективним сведочењима и највишим документима командовања докажемо невиност генерала које познајемо као часне људе и војнике, неприкосновене професионалце, храбре и велике хуманисте. Хиљадама официра, подофицира, војника, била је и остала, велика част што су учили, радили и били са њима. Надам се да ће у другостепеном поступку-изрицању коначне пресуде суд у Хагу, најзад проценити, схватити да пред собом имају часне људе и бриљантне војнике, а не ратне злочинце.
„Правовремено пензионисани”
– Клуб генерала и адмирала Војске Србије постоји од јуна 2005. и има преко 200 чланова, наравно генерала, адмирала и пуковника који су обављали генералске дужности, али су пензионисањем” остали без генералског чина. Почасни чланови Клуба су генерал војске Руске Федерације Леонид Ивашов и сада покојни француски генерал Пјер –Мари Галоа. Клуб и Удружење војних пензионера Србије, покушавају да заштите интересе војних пензионера, који су, на друштвеној маргини. Пред Уставним судом 2008. Клуб је покренуо иницијативу за оцену уставности и законских одредби појединих чланова Закона о војсци, док ешалон војних ветерана чека на одговор четиригодине. Због неисплаћене разлике у пензијама од 2004. до 2007. држава дугује војним пензионерима више од 4,5 милијарди динара, а преко 35 хиљада тужби поднето је надлежним судовима!

Тајанствене смрти Срба у Трибуналу су постале евидентне!
Срби у Тринубалу доживљавају смрт и поред чињенице да Трибунал „не изриче” смртне казне, то остаје историји и савести дела човечанства. Ових дана се суочавамо са крајњим цинизмом и фарсом Трибунала после деценијског тамничења и најдужег суђења у историји на нашој планети др Војиславу Шешељу. По дужини и методологији суђења, неистинама заштићених и лажних сведока, дрилу према оптуженом и његовој породици и сва суђења до сада нотирана код „justicije” и у архивама светског правосуђа, остаће у сенци. И ако Шешељ у хашкој ћелији доживи смрт (не дај Боже) био би то седми Србин „осуђен на смрт” без постојања смртне казне. Трибунал је утамничио још четири Србина, председника РС др Радована Караџића, генерала МУП-а Србије Властимира Ђорђевића, начелника Главног штаба Војске РС, генерала Ратка Младића и председника РСК Горана Хаџића. Да ли је специјалитет Трибунала постала смртна казна без пресуде за Србе ?!
Разговарала Биљана Живковић

Биографија:
Генерал потпуковник Љубиша Стојимировић је након ВА прошао највиша војна усавршавања, завршио Командно штабну академију КОВ, и школу Националне одбране. Од 1989- 1991. био је на дужности у Кабинету Начелника генералштаба ЈНА, затим од 1991. к-т 95. Заштитног моторизованог пука у Скопљу, а од 1996. до1999. командант Гардијске бригаде и командант Корпуса специјалних јединица ВЈ, од 1999-2000. био је начелник штаба Треће армије, потом начелник штаба Прве армије. Од 2001. године обавља високе дужности у ГШ ВЈ и ГШ ВС ЦГ; помоћник НГШ за оперативно штабне послове и дужност начелника Војне академије. Престанак професионалне војне службе, „по краком поступку”, уследио је 2004. у генераловој 53. години.
Aприл 2012.