Нова књига проф. Др Радована Радиновића

U издању Београдског форума за свет равноправних управо се појавила нова књига Проф. Радована Радиновића: Карактер ратова за разбијање Југославије. Иако је реч о делу једног генерала, а и наслов би могао да упућује на размишљања у том правцу, ово није првенствено војно-стручна анализа ратовања у процесу разбијања Југославије. То је, пре свега, пројекат реномираног научника који, прецизном анализом догађаја и улога локалних и међународних фактора, долази до одговора на кључна друштвено - историјска питања и указује на суштинске узроке, односно циљеве актера и последице.

Она, уствари, нуди одговор на суштинско и још увек контроверзно, питање: зашто је, по други пут у једном веку, дошло до краха државе Јужних Словена? И, чије су „заслуге“, чије одговорности за поновно разбијање Југославије, створене после Првог и обновљене после Другог светског рата?

А то чини у, још увек суштински контроверзном, историјском контексту, када је пуна истина о томе – ко је то, како и зашто учинио, и какве су биле стварне улоге учесника у тим збивањима – затрпана тешким идеолошким наслагама, најчешће, у знаку наметнуте доминантне српске кривице). Наслагама, под којима се једва разазнаје да се и те улоге и укупан смисао збивања, уствари, представљају у драстичном нескладу с реалним историјским чињеницама које побијају ту, наводну, кривицу. А такво идеолошко замућење је и данас – две деценије после сепаратистичког ратног разарања југословенске федерације - доминантна карактеристика не само званичних интерпретација настанка нових државица на развалинама бивше федерације (уграђена и у њихове државне протоколе), него и многих „научних обрада“ и образложења, и у тим државама и у иностранству.

Oва књига је, насупрот томе, умногоме јединствен покушај да се оцене и закључци о намерама и улози сваког актера у том процесу, и последицама до којих је њихово деловање довело, изведу – кроз сучељавање неспорних теоријских појмова о рату и агресији и егзактних историјских чињеница и догађаја који су водили разбијању Југославије. Утолико је ова књига и веома значајан прилог објективном и истинитом сагледавању суштине недавне југословенске трагедије. Трагедије, која је – разарајући Југославију – сахранила и један (вековни) племенити сан Јужних Словена, за чије остваривање је, како се испоставило, узалуд уложено и много енергије и много људских живота кроз читав 20. век. Сан за који је и генерал Радиновић, после свега што се десило, испољио склоност оцени да је уствари био илузија.

Аутор одбацује тезу да је Југославија пала због тога што је „пао комунизам“, те нестао геополитички разлог њеног постојања. Такође, да је српски народ, Србија и њена интелектуална елита крива за нестанак Југославије. Пала је, сматра, пре свега због излива атавистичке мржње код неких словенских народа, који су живели у тој заједничкој држави -- према Србији и српском народу. Наравно, уз одлучну и одлучујућу подршку неких моћних страних сила, сходно њиховим геополитичким интересима.

У том смислу, у књизи је – кроз методолошки ракурс теоријских дефиниција појмова и класификације рата и агресије – извршена детаљна анализа историјских чињеница о свакој зараћеној страни понаособ, њиховим војним стратегијама и конкретним акцијама у Словенији, Хрватској и у Босни и Херцеговини. Није изостављена ниједна релевантна чињеница. Нису прећутани злочини нити потцењене жртве нити једне зараћене стране. Емпиријском анализом чињеница, сходно стриктним методолошким захтевима војне науке, утврђиване су каракеристике и обележја сваког оружаног сукоба. И тек на основу тога, формулисане су оцене о њиховом карактеру и стварном историјском смислу. Стога се може рећи да су оцене и закључци, изведени на овај начин, врло аргументовани и непобитни.

А основни закључак је -- да се овде уопште не може говорити ни о каквој “великосрпској агресији“; нити о „одбранбеним“ и „домовинским“ ратовима оних који су наводно били изложени тој „агресији“. Него, да све анализиране конкретне историјске чињенице говоре сасвим супротно: да су на делу били – сепаратистички ратови за разарање заједничке државе. И, да ратова не би ни било да их сепаратисти (који су их покренули) нису желели.

У припреми ове књиге коришћена је релевантна стручна и мемоарска литература из пера аутора свих зараћених страна, истраживања и студије аутора који су се бавили тематиком разбијања Југославије. Стога је ова књига лишена не само било какве пристрасности или тенденциозих селекција чињеница, него и повишеног тона у њиховој анализи и спекулативних, емотивних или једностраних опсервација о трагичним реалностима процеса разбијања Југославије (извршеног на штету свих њених грађана). Утолико је овакав прилог истинитом разјашњавању ове, још увек трауматичне, теме драгоценији – као објективно и научно засновано сазнајно достигнуће.

(Из представљања књиге на Скупштини Београдског форума за свет равноправних, 23. јануара 2016.).

Др Станислав СТОЈАНОВИЋ